Iz Sarajeva je pokrenut koordinisan udar na imovinu Republike Srpske. Prvo je Kristijan Šmit, nemački političar, kojeg deo međunarodne zajednice smatra za visokog predstavnika suspendovao primenu Zakona o nepokretnoj imovini koja se koristi za funkcionisanje javne vlasti u Republici Srpskoj, a dan kasnije niz federalnih političara podneo je Ustavnom sudu BiH apelacije u kojima traže da ovaj zakon bude proglašen neustavnim.
Iz OHR-a je navedeno da se primena navedenog zakona obustavlja do konačne odluke Ustavnog suda BiH o njegovoj usklađenosti sa Ustavom BiH, odnosno dok Ustavni sud ne donese privremenu meru u vezi sa ovim zakonom. Šmit je naglasio da se pitanje državne imovine “ne može rešiti jednostranim merama” dodavši da je Parlamentarna skupština BiH pravo mesto za rešavanje ovog pitanja. Sve to se dešavalo u ponedeljak kasno naveče. U utorak ujutro na scenu su stupili federalni političari. Zahteve za ocenu ustavnosti podneli su hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić, zatim pet delegata iz bošnjačkog Kluba u Domu naroda Parlamenta BiH, a zatim i 11 poslanika iz FBiH u Predstavničkom domu Parlamenta BiH. Nešto ranije isti zahtev podneo je i bošnjački član Predsedništva BiH Denis Bećirović.
Zakon dozvoljava da svi oni podnesu apelacije, ali ovo je prvi put da su se na takav korak odlučili gotovo svi koji nešto znače na političkoj sceni FBiH. I dok mediji u FBiH to tumače pokušajem tamošnjih političara da se utrkuju u “zaštiti države”, pravni propisi kažu da će svi ti zahtevi na kraju biti spojeni u jedan i da će Ustavni sud odlučivati samo o jednom zahtevu. Podsetimo, isti scenario viđen je pre godinu dana kad je Narodna skupština RS prvi put usvojila ovaj zakon. Tad ga je Šmit prvo suspendovao, a onda je Ustavni sud BiH usvojio apelaciju tadašnjeg člana Predsedništva BiH Šefika Džaferovića i proglasio zakon neustavnim. Banjaluka je odgovorila usvajanjem novog zakona u parlamentu koji trenutno doživljava istu sudbinu kao i prethodni.
Premijer Republike Srpske Radovan Višković izjavio je da Šmitova odluka o suspenziji Zakona o nepokretnoj imovini Srpske predstavlja najgrublji nasrtaj na ustavno uređenje Republike i dejtonski Ustav BiH. On je ocenio da nijedna suspenzija i odluka nelegitimnog međunarodnog predstavnika nije uticala niti će uticati na pravo Narodne skupštine da zakonima uređuje svaku oblast, pa tako i pitanje imovine.
Iz Banjaluke poručuju i da Šmitove odluke nemaju nikakvu pravnu snagu te da će pomenuti zakon ostati na snazi.
– To bi otprilike bilo jednako kao da Kristijan Šmit donese odluku da suspenduje neki zakon u Nemačkoj. Ta njegova odluka u Nemačkoj ne bi imala nikakvu pravnu snagu kao što nema ni ovde jer nema ni legalitet niti legitimitet – stav je poslanika SNSD-a u Parlamentu BiH Milorada Kojića.
Njegov kolega, pravnik po struci, Milan Petković (US), ocenjuje da će Šmitova odluka proizvesti dalje podele i novu krizu u BiH.
– To je nezakonito i pravno gledano nijedan visoki predstavnik nema pravo donošenja odluka sa zakonskom snagom, jer to nije propisano aneksom 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma. Šmit nema legitimitet. On nije niti legalan, ni legitiman visoki predstavnik, i zato ga ne priznajemo – rekao je Petković.
Nedopustiv intervencionizam
Srpski član i predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović (na slici) istakla je da je nedopustiv intervencionizam bilo kojih stranaca koji se postavljaju iznad demokratski izabranih institucija praveći dodatne razdore u BiH i uporno je držeći u stanju nedovršenog eksperimenta.
Da stvar bude gora, dodala je Cvijanovićeva, u prošlosti su visoki predstavnici delovali izvan ovlašćenja datih Dejtonskim sporazumom.
– Ali da stvar može biti gora i od goreg dokaz je ponašanje Kristijana Šmita koji nije dobio ni podršku Saveta bezbednosti UN za tu poziciju, a interveniše u Ustav i zakonodavstvo u BiH – navela je Cvijanovićeva.
Paradoks
“Vesti” su ranije u više navrata pisale o zakonu koji je trn u oku Šmitu i bošnjačkim političarima. Reč je o aktu koji treba da reguliše pitanje vlasništva nad imovinom koje koriste institucije RS na teritoriji Srpske. Jedan od najboljih primera nelogičnosti u celoj priči je činjenica da, na primer, zgradom u kojoj je danas Narodna skupština RS, formalno ne gazduje Republika Srpska. Taj paradoks trebalo je da bude ispravljen ovim zakonom, ali Sarajevo to ne dozvoljava.
