Ustavni sud BiH potpuno je izašao iz okvira nadležnosti, obesmislio suštinu svog postojanja i pretvorio se u ustavotvorca i zakonodavca što nigde na svetu nije slučaj.
Poruka je ovo iz Republike Srpske nakon što je Ustavni sud BiH, prošle sedmice, proglasio neustavnim Zakon o neprimenjivanju odluke bivšeg visokog predstavnika Valentina Incka koji je pre godinu dana nametnuo izmene Krivičnog zakona BiH koji predviđaju kažnjavanje negiranja genocida i ratnih zločina. Ova odluka svrstana je u dugačak niz spornih odluka najviše pravosudne institucije u BiH koje su praktično bile direktan udar na Republiku Srpsku.
Da je Ustavni sud BiH postao produžena ruka OHR-a i bošnjačke politike iz Srpske tvrde već godinama. Ova institucija je i ranije, ali dosta ređe donosila problematične odluke, ali kao početak ozbiljnijih ataka na Srpsku označava se odluka iz novembra 2015. godine kada je osporen Dan Republike Srpske. Politička previranja koja je izazvala ta odluka traju i danas. Nikome u Srpskoj nije palo na pamet da odustane od obeležavanja 9. januara, odluka Ustavnog suda je samo formalno ispoštovana, jer je promenjen Zakon o praznicima, ali republička vlast je donela poseban Zakon o danu Republike po kojem se praznuje 9. januar. Nakon toga su usledile odluke kojima je Srpskoj osporeno pravo da gazduje šumama i poljoprivrednim zemljištem, a samo ove godine pre odluke o Inckovom zakonu, Ustavni sud BiH je suspendovao Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima RS te osporio delove zaključaka Narodne skupštine o prenosu nadležnosti.
Sve to je izazvalo veliku pravnu konfuziju, a vlasti u Banjaluci u poslednje vreme odgovaraju na način da te odluke jednostavno – ne primenjuju. Pravnici upozoravaju da je suludo da Ustavni sud poništava deklaracije i zaključke jer to nisu zakoni, nego politički stav.
– Ustavni sud BiH je postao kamen spoticanja za vladavinu prava i to je jedan od razloga zašto u BiH vladavina prava i ne postoji. Ustavni sud nema jasan zakon po kojem postupa, nego da radi po pravilima koje je taj sud sam usvojio. Po tome je on jedinstven u Evropi i jedina smo evropska zemlja koja ima strance u Ustavnom sudu. Više je to sud politike nego sud prava – smatra Milan Petković, potpredsednik Narodne skupštine RS, koji je i pravnik.
Proteklih meseci otvoreno je i pitanje ko sve može da podnosi apelacije Ustavnom sudu. U poslednje vreme sve češće apelacije podnosi Klub Bošnjaka u Veću naroda RS što pravnici ocenjuju kao paradoks. Profesor ustavnog prava Mile Dmičić ističe da je jasno da ovaj sud neustavno dograđuje i reformiše ustavni i pravni sistem te tako zamenjuje legalne organe vlasti u BiH. On tvrdi da bi Ustavni sud trebalo da odbacuje te apelacije kao neosnovane.
– Ni Klub Bošnjaka, niti Veće naroda koje nije drugi dom, odnosno zakonodavni organ nema procesnu mogućnost za pokretanje ustavnopravnog postupka – kazuje Dmičić.
Nema optužnica
Od nametanja tzv. Inckovog zakona prošla je godina, a do sada još niko u BiH nije procesuiran zbog “negiranja genocida”. Iako je Tužilaštvu BiH podneto na desetine krivičnih prijava protiv pojedinaca iz Srpske, uglavnom političara i novinara, još nije podignuta nijedna optužnica, pa se taj zakon trenutno praktično i ne primenjuje.
Tri stranca
Još od potpisivanja Dejtonskog sporazuma u Ustavnom sudu sede tri stranca, uz po dva predstavnika svih konstitutivnih naroda. Iako je bilo predviđeno da mandat stranaca bude preispitan nakon pet godina od Dejtona, oni su tu ostali više od dve i po decenije nakon potpisivanja mirovnog sporazuma. Za izbacivanje stranaca nema političke volje u FBiH, preciznije kod bošnjačkih političkih partija.
