Osporavanjem delova deklaracije i zaključaka Narodne skupštine Republike Srpske koji se tiču povrata nadležnosti sa nivoa BiH, Ustavni sud BiH je još jednom perfidno udario na prava Republike Srpske, ali to vlasti u Banjaluci neće sprečiti da odustanu od svojih namera.
Nakon što je u decembru Narodna skupština usvojila pomenute akte, 15 poslanika Predstavničkog doma Parlamenta BiH podnelo je apelaciju Ustavnom sudu koji je, osporavajući delove deklaracije i zaključaka, praktično osporio pravo Srpske da menja vlastiti Ustav što je do sada nezapamćeno u, kako u Srpskoj ističu, nakaradnoj praksi Ustavnog suda BiH gde većinu odluka protiv Srpske donose tri Bošnjaka i dva stranca. Ipak, iz Banjaluke poručuju da neće odustati.
– Naša volja ide za tim da ćemo isti sadržaj te deklaracije preneti u neku drugu formu, recimo rezolucija, a kad i to ukinu, onda ćemo imati stavove, a onda i zaključke, pa poglede, pa ćemo onda reći da je to deklaracija plus, ali uvek isto. Neće nas skršiti na ovome – poručuju zvaničnici Srpske.
Prema tumačenjima pravnika, Ustavni sud je sada povukao potez dosad neviđen u praksi, da ospori politički akt, a ne zakon.
– Najbolje bi bilo da se nekom odlukom budućeg visokog predstavnika ukine Narodna skupština i da sve odluke donosi Ustavni sud BiH – sarkastično je prokomentarisao Milan Petković, potpredsednik republičkog parlamenta, inače advokat.
On tvrdi da je Ustavni sud praktično postao ustavotvorac, što nije slučaj ni u jednoj zemlji sveta.
Pravni ekspert Mile Dmičić ističe da je odluka Ustavnog suda BiH usmerena na integritet narodnih poslanika i svih koji u parlamentarnom organu donose odluke koje su u skladu sa ustavima BiH i Srpske.
– Nije se Ustavni sud pridržavao ustavnih normi, da bude čuvar Ustava i da polazi od one nadležnosti koja mu je Ustavom utvrđena. Ustavni sud BiH ima isključivo pravo na rešavanje sporova koji nastaju između entiteta ili između BiH i jednog ili oba entiteta – naveo je Dmičić.
Član Glavnog odbora SDS Aleksandra Pandurević ocenjuje da je Ustavni sud BiH davno izašao iz sfere prava i ušao u politiku, donoseći potpuno antiustavne odluke.
– Ustavni sud BiH ukinuo je delove zaključaka o prenosu nadležnosti čime je izašao iz svojih nadležnosti, počevši se baviti aktima koji nemaju snagu zakona. U suštini, uveli su zabranu slobode mišljenja i kreiranja političkih ciljeva – rekla je Pandurevićeva.
Ističe rok za povrat nadležnosti
Podsetimo, prema zaključcima spornim za Ustavni sud BiH, Narodna skupština zadužila je Vladu RS da u roku od šest meseci pripremi akte koji će biti osnov da Srpska krene u proces povrata nadležnosti u oblasti pravosuđa, indirektnih poreza i odbrane. Iako je taj rok gotovo istekao, Vlada još nije objavila da je spremila te akte. U međuvremenu su se čak pojavile i najave da će rok biti produžen za još šest meseci, pa vlasti Srpske imaju još pola godine da pronađu novu pravnu akrobaciju kojom bi odluka Ustavnog suda bila ispoštovana, ali i procedura vraćanja nadležnosti nastavljena.
Sve u skladu s Ustavom
Narodna skupština Srpske ranije je zaključila da sadašnju neusklađenost nadležnosti prenesenih na nivo BiH treba rešiti doslednom primenom odredbe 3.3.b. Ustava BiH koji nedvosmisleno propisuje da će se entiteti “u potpunosti pridržavati ovog Ustava BiH”. To podrazumeva pravo Narodne skupštine i Vlade RS da obustave primenu bilo kog akta, mere ili aktivnosti organa i institucija na nivou BiH, a koji nemaju osnov u Ustavu BiH i nisu izričito Ustavom BiH utvrđeni kao nadležnost organa na nivou BiH. Prevedeno u praksu to znači da saglasnost koju je RS dala u oblasti pravosuđa, odbrane i indirektnih poreza, može u svakom momentu da bude povučena jer Ustav BiH ne prepoznaje te oblasti kao nadležnosti države BiH. Ustav BiH nikada nije izmenjen i sve što je preneto na nivo BiH urađeno je zahvaljujući saglasnosti entiteta. Nigde nije zabranjeno da jedan od entiteta povuče svoju saglasnost na formiranje neke zajedničke institucije.
