U američkom kongresu se na predlog kongresmena Majkla Tarnera našla rezolucija o 25 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, u kojoj je, između ostalog, navedeno i da su “etničko čišćenje i koncentracioni logori korišćeni kao sredstvo rata protiv muškaraca, žena i dece Bošnjaka, što je kulminiralo genocidom u julu 1995. u Srebrenici, gde je 8.000 mladića i muškaraca bilo zatočeno i ubijeno”.
Predlog rezolucije stručno javno mnjenje vidi kao još jedan u nizu udara bošnjačke strane na Republiku Srpsku i njen međunarodni imidž, ali i kao pokušaj unitarizacije Bosne i Hercegovine.
Politički analitičar Dragomir Anđelković ukazuje da ne treba zaboraviti da su neke demokrate i republikanci u Americi, koji su povezani sa “dubokom državom” izgradili karijere tako što su, gde god je to bilo moguće, bili protiv Srbije, a za Bosnu i Hercegovinu, Kosovo ili Crnu Goru.
– Sada se koristi 25 godina od Dejtonskog sporazuma da bi se pažnja preusmerila sa činjenice da BiH ne funkcioniše. S druge strane, ide se u novu ofanzivu kojom se gura dalja centralizacija BiH – ukazao je ovaj analitičar za “Vesti”.
Anđelković smatra da srpska strana ne treba da sedi skrštenih ruku, već da reaguje na međunarodnom planu.
– Treba se obratiti predsedniku SAD Donaldu Trampu i razumnom krilu demokrata. Treba se držati prijatelja na obe političke strane u SAD – preporučio je Anđelković.
Reč je svakako o udaru na Republiku Srpsku, smatra i direktor banjalučkog Centra za međunarodne odnose i profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci Miloš Šolaja.
Naš sagovornik podseća da ova rezolucija nije prva inicijativa iz organizacija Bošnjaka, koji žive i rade u severnoj Americi.
– Oni koriste svaku priliku da deluju protiv Republike Srpske da utiču da predstava o njoj bude negativna, jer iako rezolucije nisu obavezujuće za predsednika SAD one mogu da utiču na američko javno mnjenje – rekao je Šolaja za “Vesti”, ukazujući da ovakvi dokumenti mogu uticati i na oblikovanje politika ili formiranje mišljenja koje se odnosi na BiH.
Istoričar i publicista Srđa Trifković za “Vesti” kaže da je sredinom jula postojala još jedna slična rezolucija, a reč je o predlogu Edi Bernis Džonson, koju su podržale kolege Eliot Engel i Džejms Mek Govern.
Sve te rezolucije su, ističe on, neobavezujuće, nemaju status zakonskog predloga, niti utiču na zvaničnu politiku, već ih guraju etnički lobisti kako bi opravdali rad za koji dobiju novac.
– Još je Mark Tven primetio da Amerika ima najbolji kongres koji novac može da kupi. Tako je i poslednja rezolucija jedan propagandistički gest, ali samo za sarajevske medije, jer američki imaju važnija posla. Njom neki bošnjački “prijatelji” hoće da pokažu da se trude i nešto rade – zaključio je Trifković.
Gde je srpska reakcija?
Miloš Šolaja (na slici) smatra da bošnjački lobi želi da iskoristi institucije SAD da postigne određene rezultate.
– Srpske reakcije idu tek pošto bošnjački lobi nešto uradi, kada se već nešto desi. Kada govorimo o diplomatiji mora se delovati unapred i proaktivno, a ne čekati da se reaguje nakon nekog događaja – poručio je Šolaja.
Štancanje rezolucija
Sličnu rezoluciji Majkla Tarnera početkom oktobra su predložili senatori Ohaja Rob Portman i Šerod Braun, koji je rekao da je Dejtonskim sporazumom okončan građanski rat kao “rezultat brutalno nasilnog verskog progona i genocida nad hiljadama muslimanskih muškaraca, žena i dece pre 25 godina”. Edi Bernis Džonson je u julu tražila da Predstavnički dom osudi “genocid koji su srpske snage počinile u BiH od 1992. do 1995.”
Diskreditacija Srpske
Dušanka Majkić, poslanik SNSD u Domu naroda Parlamenta BiH, rekla je u izjavi za beogradske medije da je bošnjački lobi i te kako aktivan sa jasnim ciljem diskreditovanja Republike Srpske i srpskog naroda.
– Cilj bošnjačke politike iz Sarajeva je da stavi Republici Srpskoj i srpskom narodu trajni pečat da su genocidni. Ovo je bošnjačka nacionalna politika. Koristi se svaki mogući prostor u međunarodnim krugovima da se ta teza provuče i ozvaniči. Svi Srbi su zločinci za Sarajevo – zaključila je Majkićeva.
