Pismo američkog državnog sekretara Entonija Blinkena Aljbinu Kurtiju u kome kaže da očekuje da Priština vrati zamah dijalogu sa Beogradom, sprovede dogovoreno i smanji retoriku tenzije, ali s druge strane ističe međusobno prijateljstvo i da su im ciljevi isti zvuči kao nedorečena poruka, kaže Vladislav Jovanović.
Jovanović, diplomata u penziji i odličan poznavalac globalne politike, ističe da ta nedovršenost u poruci Blinkena Kurtiju – nije slučajna.
Nedorečena poruka koja je sve rekla
– Postavlja se pitanje šta je stvarni cilj ove poruke. A stvarni cilj je da se vlast u Prištini disciplinuje i da se natera da nastavi dijalog ali sa punom odgovornošću i koopretivnošću. Međutim, pod tim misle da bi dijalog sa Beogradom mogao da ide korak ili dva, tri dalje ali u pravcu koji je u interesu i Amerike, i Prištine a to je puna normalizacija odnosa odnosno, priznavanje Kosova od strane Beograda – objašnjava Jovanović.
Za to je, međutim, kako kaže, potrebno vreme i Amerika je toga svesna a vakuum koji se stvorio u pregovorima zaslugom Prištine preti da ugrozi taj njihov zajednički finalni cilj.
– Jer ako se ovako nastavi rastao bi utisak o nesposobnosti i Evropske unije ali i Amerike da bilo šta politički reše na šta su se obavezale prenošenjem dijaloga iz UN na EU. Tako je izjava Blinkena, kao i izjava Žozefa Borelja, visokog predstavnika EU, i portparola EU Petra Stana koji Prištinu pozivaju da nastavi dijalog i prestane sa stavljanjem prepreka, pa i da osnuje ZSO kao obavezu koju je preuzela – doduše ne kažu u kom roku – ne samo slična po tonalitetu nego i po cilju. Jer i Vašington i Brisel su na istom putu. U tom smislu su im i poruke polovične – obrazlaže on.
EU, SAD i Priština imaju isti cilj
Jovanović precizira da je taj isti cilj SAD, EU i Kurtija da Srbija prizna nezavisnost tzv. Kosova.
– U tom smislu se povećavaju i ponude iz EU Srbiji u pogledu njenog daljeg kretanja ka članstvu. Klaster koji je otvoren i najave podrške i pomoći Srbiji idu sve u tom pravcu – smatra on.
Prema njegovim rečima, to treba da podseti Srbiju da njen put do EU ima poznatu cenu, iako se to ne naglašava – a to je priznanje Kosova. Samo tako možemo da uđemo u Uniju, a to je interes i Vašingtona, dodaje on.
Na naše pitanje zašto Amerike nije direktna kad je u pitanju Kosovo koje očigledno usporava pre svega Ameriku da reši ovo pitanje, Jovanović kaže sledeće:
– Albanski lobi u Americi je veoma jak u Kongresu i uopšte u američkom političkom društvu i zato sadašnja američka vlast, mora da pazi da taj lobi ne izazove. Zato se biraju reči kada se obraćaju Prištini.
Kurti se oslanja na Nemačku
S druge strane, napominje Jovanović, Kurti koji je čovek Nemačke smatra da mu je podrška Nemačke dovoljna i zato se i ponaša pomalo nonšalantno prema porukama iz Vašingtona.
– I Nemačka ima interes da zadrži moć po ovom pitanju, iako i ona želi isti kraj kao i Amerike jer drugačije ne može da bude s obzirom da je Kosovo njihovo čedo. Ali se „rvu“ oko toga ko će imati više uticaja na njega – zaključuje Jovanović.
Blinken je u pismu Kurtiju naglasio da treba da se postigne dogovor o pitanju energetike na severu Kosova i da se ostvari napredak po pitanju nestalih, jer je to u interesu Kosova.
Američki sekretar poziva vladu u Prištini i da potvrdi sudske presude – posebno one koje se odnose na prava manjina, a pominjane su i prilikom nedavnih pritisaka SAD i drugih kosovskih partnera, kad je reč o Zajednici opština sa srpskom većinom i zemljištu oko manastira Dečani.
Takođe je istakao da je odnos Kosova i Sjedinjenih Država ukorenjen u, kako kaže, zajedničkim demokratskim vrednostima i posvećenosti suverenom i nezavisnom Kosovu, ali i da nerešeni odnosi Beograda i Prištine ostaju prepreka za članstvo u evropskim i evroatlanskim institucijama i ponudio podršku dijalogu koji vodi Evropska unija.
Kurti je pismo američkog sekretara objavio na svom Tviter nalogu, a odgovorio je samo na deo koji njemu odgovara: „Kosovo je zahvalno SAD na posvećenosti normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, putem pravno obavezujućeg sporazuma usredsređenog na međusobno priznavanje.“