Dobrodošlicu publici, književnici i njenoj prijateljici, književnoj kritičarki, prevodiocu i profesorki Jeleni Banković-Moravčević poželeo je konzul žeran Dejan Radulović.
Profesorka Jelena Benković, supruga profesora Nikole Moravčevića, govorila je o obimnom opusu Vide Ognjenović. Ona je pomenula njene knjige, najznačajnije nagrade i činjenicu da je književnica dobila čak pet Sterijinih nagrada, kao i Ohridsku nagradu za humanost.
– Meni i mom suprugu bila je velika čast kada nas je pitala da joj prevedemo knjigu "Preljubnici" – rekla je.
Srbi u ofanziviKonzul žeran Dejan Radulović najavio je dva značajna muzička događaja u Čikagu i pozvao publiku da uzme učešće. Prvi je dolazak Beogradske filharmonije 6. oktobra u Čikago, a drugi vest da je dirigent Beogradske filharmonije Vladimir Kulenović postao ove godine muzički direktor Lake Forest Simphondž.
|
Ona je dodala da je kao književni kritičar i esejista napisala brojne eseje o književnom opusu Vide Ognjenović, a potom je publici pročitala neke delove iz njih.
Zahvalivši se svima na srdačnoj dobrodošlici, glasom punim emocijama, Vida Ognjenović rekla je da je u dogovoru sa domaćinima – bračnim parom Moravčević i Generalnim konzulatom odlučila da ovo veče posveti svom velikom prijatelju iz Sremskih Karlovaca – pokojnom profesoru dr Miodragu Radulovačkom, koji je iznenada preminuo pre nekoliko meseci u Srbiji.
– Glas mi podrhtava jer znam da bi on sedeo u prvom redu – rekla je ona, a zatim u njegovu čast pročitala priču "Vilina deca" iz knjige "Otrovno mleko maslačka", koja govori o Sremskim Karlovcima.
Posle ove pročitala je ljubavnu priču iz knjige "Posmatrač ptica", a zatim i esej o zloupotrebi interneta i o novom digitalizivanom, kibernetskom svetu.
– Tako se brzo informišemo, a tako malo saznajemo – rekla je ona govoreći o novoj ubrzanoj, neobaveznoj, zabavnoj komunikaciji, zbog čega današnja omladina sve deli na "dosadno" i na "super".
Ona je pominjala fabrikovanje fantomskih, kvaziinformacija sa interneta koje se kasnije upotrebljavaju za ozbiljne svrhe, čak pravljenje akademskih diploma i o novoj internet religiji.
Poslednji esej o internetu izazvao je veliko interesovanje u publici, pa se povela diskusija o njegovoj štetnosti i koristi. Pričalo se o potencijalnoj opasnosti koja ubija ljudski kontakt, pogotovo među omladinom. Neki gosti pitali su kada će se ovaj koristan esej pojaviti na engleskom kako bi ga čitala i deca u Americi, dok su drugi sumnjičavo dodavali da to decu neće baš puno interesovati.
Opasnost tekstingaS ozbirom na njen esej o interentu koji je izazvao veliko interesovanje publike, književnica je govorila i o takozvanom tekstingu koji je postao "posredna komunikacija", da je dostignuta brzina u komuniciranju koja se, međutim, usmerila sama protiv sebe. |
Na pitanje iz publike kojim temama se bave njeni drugi eseji književnica je rekla da je pisala o piscima, glumcima, čitanju…
– Čitanjem se u prošlosti upoznavao svet, a danas se svodi na zabavu… Sve mora biti zabavno, inače nije važno… Ipak, iako mnogi predviđaju smrt knjige, mislim da se to nikada neće dogoditi, jer je i zabava internetom došla kraju.
Na pitanje iz publike koji su njeni budući planovi, ona je pročitala odlomak iz jednog svog intervjua sa Gojkom Božovićem koji je objavljen pre desetak godina, a potom i esej pun komplimenata i hvale o našoj velikoj glumci Miri Stupici.
Kao pozorišnog pisca i reditelja, publika je želela da čuje njeno mišljenje o glumcima Ivanu Bosiljčiću i Žarku Lauševiću. Ona je govorila pohvalno o talentima i jednog i drugog, ističući šarm prvog, i osobenu kreativnost drugog.
Veče je završeno neformalnim druženjem i zakuskom priređenom u Konzulatu.