Novi progon Srba

Youtube

Na Kosovu i Metohiji bi uskoro moglo da dođe do “epidemije” novih hapšenja Srba, upozoravaju stručnjaci iz oblasti krivičnog prava iz Srbije, komentarišući najavu premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija da je “suočavanje sa prošlošću neophodno za trajni mir i uspešnu budućnost, kao proces lečenja”.

Epidemija optužnica

Kurti je na na skupu Prevazilaženje podela: hrabar razgovor u Prištini, kazao da je u završnoj fazi Strategija za tranzicionu pravdu, ali i osnivanje Instituta za istraživanje i dokumentovanje zločina počinjenih tokom rata na Kosovu.

– Povećali smo budžet za Specijalno tužilaštvo u Odeljenju za ratne zločine u cilju povećanja ljudskih i profesionalnih kapaciteta i zaokružili zakonski okvir koji omogućava suđenje u odsustvu za ratne zločine u skladu sa međunarodnim standardima. Udvostručili smo broj istražitelja ratnih zločina u Upravi za istrage ratnih zločina pri policiji – naveo je on.

Savo Štrbac, direktor DIC Veritas i nekadašnji sudija iz Zadra, smatra da je to nedvosmislena najava da pred Srbima nije “ozdravljenje”, već “epidemija novih optužnica i presuda”.

– Posle 24 godine od kraja rata, jasno je da oni ne dupliraju istražitelje i tužioce, niti povećavaju budžet zbog nedavnih događaja u Banjskoj. Vlasti u Prištini planiraju da započnu primenu “hrvatskog modela” u procesuiranju ratnih zločina gde je samo jedna strana u ratu kriva. Plašim se da će za Srbe uslediti epidemija novih istraga, optužnica, poternica i na kraju osuđujućih presuda – ocenio je on.

Budžet za hapšenja

Štrbac podseća da je Hrvatska na početku imala 23.500 optužnica za oružanu pobunu i još oko 5.000 prijava za ratni zločin. Ukazuje da se, prema podacima iz maja 2023, u Hrvatskoj vodi još 4.000 procesa za ratne zločine, u 99 odsto slučajeva Srba.

– Tzv. predistražne radnje i istrage nikad nisu stale. Malo, malo, pa neki Krajišnik koji svakog leta ide u zavičaj, bude uhapšen na granici ili ispred kuće – kaže Štrbac.

I nekadašnji istražni sudija u Prištini, Danica Marinković smatra da se Srbima na KiM “crno piše”.

– Zašto udvostručujete budžet, angažujete dodatne istražitelje, menjate zakone? Da li zato što želite da pohapsite sve Albance, odgovorne za zločine i 1998. i 1999, ali i posle dolaska Kfora – pita Marinković.

Ona ne veruje da Albanci na KiM iskreno pozivaju na suočavanje sa prošlošću.

– Da su zaista na to spremni, zbog čega su onda čekali 24 godine i zašto je u presudi Ramušu Haradinaju Haški tribunal konstatovao da je većina svedoka ili ubijena ili nestala. Svima je jasno da Priština planira pravosudni obračun sa Srbima. Najtužnije je što se sve dešava pred očima međunarodne zajednice čiji je mandat da tako nešto spreči – kaže ona.

Uslediće tihi egzodus

Savo Štrbac i Danica Marinković se slažu da Priština ne razmišlja o suočavanju sa prošlošću već kako da KiM u budućnosti ostane bez nacionalnih manjina, a posebno Srba.

– Hrvati su zahvaljujući sudskim procesima uspeli da zaplaše Krajišnike da od njihovog povratka nema ništa, a broj Srba je sveden na oko tri posto. Albanci razmišljaju o još manjem postotku Srba, a procesi za ratne zločine biće savršeni institucionalni mehanizam za taj cilj. Za svetsku javnost sve će biti transparentno, optuženi će imati pravo na advokata, sve privilegije u zatvoru, pravo na ponavljanje postupka ako mu se sudilo u odsustvu… Ali, čim se pročuje da se hapse ljudi koji nisu počinili krivično delo, zaboravite na povratak raseljenih. Istovremeno, procesi će ubrzati “tihi egzodus” onih koji još žive na KiM. Taj egzodus za nevladin sektor, statistiku ne postoji. Ne beži se u kolonama, porodica po porodica. Tiho, neprimetno, da se više nikada ne vrate – upozorava on.

Danica Marinković dodaje da Srbi već sada “svedoče o pravu i pravdi”.

– Kako li će izgledati budući procesi i ta buduća pravda ako se Srbi pred očima međunarodne zajednice hapse i zatvaraju bez istrage ili dokaza. Maltretiraju ih u zatvorima, ne žele da ih leče, da dozvoljavaju posete ili da se čuju sa svojim porodicama. Da smo mi tako postupali sa Albancima koji su bili optuženi za najteža dela terorizma, Zapad bi nas bombardovao mnogo pre 1999. – kaže ironično Marinković.

Hrvatsko brendiranje

Savo Štrbac ukazuje da je Hrvatska uspela da “brendira” svoj način procesuiranja ratnih zločina i da od kada je u Ukrajini njihov tužilački tim, pokrenuto je 90.000 postupaka protiv ruskih vojnika i političara.

– Na KiM neće biti ovoliko predmeta, ali sam uveren da će učenici nadmašiti učitelja i da će tih slučajeva biti više od 4.000 koliko je sada u Hrvatskoj. Pritom, ne gubite iz vida činjenicu da tamo još nije okončan spisak “osumnjičenih”, pa se malo-malo neki novi Krajišnik koji već 20-ak godina ide u zavičaj uhapsi pod optužbom za ratni zločin – kaže on.