Marija Đorđević je doktorirala na Fakultetu za studije kulture i estetske komunikacije Univerziteta u Hildeshajmu u Donjoj Saksoniji 2019. godine, a sada je naučna saradnica na Institutu za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu. U Nemačku je otišla 2014. na doktorske studije i osim svog doktorskog istraživanja, predavala je naredne četiri godine na Univerzitetu u Hildeshajmu u Donjoj Saksoniji.
– Nesumnjivo bolji uslovi za istraživački rad, kao i prilika da sarađujem s profesorom Stefanom Krankenhagenom, bili su presudni za odluku da pođem u Nemačku. U trenutku preseljenja nisam bila sigurna da li želim da ostanem u inostranstvu ili da se vratim u Srbiju. Radno okruženje u kom se napredovanje zasnivalo, prevashodno, na mojim rezultatima i nagrada za najbolju doktorsku disertaciju koja mi je dodeljena, očekivano su zaista bili privlačni. Međutim, posle rođenja prvog deteta 2016. i jasne želje da budemo okruženi porodicom, donela sam odluku da se u Srbiju vratim po okončanju fakultetskih obaveza – objasnila je ona.
Povratak u Beograd nije bio jednostavan i lak. Otpor zatvorene profesionalne, akademske sredine bio je veliki, a put ka zaposlenju u oblasti kojom se bavi, očekivano, krivudav.
– Posle skoro godinu dana pokušavanja i čekanja dobila sam priliku da se kao akademski radnik povratnik iz inostranstva, a kroz otvoreni poziv Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, zaposlim 2018. na Filozofskom fakultetu u Beogradu – kaže sagovornica “Vesti”.
U tom periodu je kao alumnista DAAD-a stupila u kontakt sa lokalnom kancelarijom GIZ-a koja joj je ponudila podršku i pomoć u ovom prelaznom periodu.
– Na osnovu svog radnog iskustva u Nemačkoj u kontekstu programa GIZ ostvarila sam status povratnika eksperta, koji je pored finansijske stimulacije meni lično obezbedio i razvijanje projekta za poboljšanje uslova moje radne jedinice na fakultetu. Kroz program GIZ-a uspela sam da obezbedim potrebnu opremu za uspostavljanje rada Centra za digitalnu istoriju umetnosti, što je značajno poboljšalo moju poziciju u kolektivu Odeljenja za istoriju umetnosti i obezbedilo početak istraživačkog rada u novoj oblasti. Kroz komunikaciju sa Milicom Lješević i Snežanom Antonijević iz GIZ-a moji nadređeni stekli su jasan uvid u potencijale međunarodne saradnje koju moj angažman može da obezbedi – objasnila je Marija Đorđević.
Osećaj zajedništva
Marija Đorđević kaže da je važno pomenuti da su redovni sastanci i komunikacija sa koordinatorima GIZ-a i drugim povratnicima iz Nemačke učinili prelazni period povratka jednostavnijim. Postalo joj je jasno da njen slučaj nije izuzetak, već da povratak donosi brojne poteškoće svima.
– Takav osećaj zajedništva i iskreno interesovanje svih za procese u kojima se nalazimo predstavlja možda i najznačajniji aspekt GIZ-ovog programa. Duboko verujem da bi se svako od nas, ko je dobio podršku, bez ustezanja istu podršku pružio budućim povratnicima i pokušao da kroz svoje iskustvo olakša i ubrza proces povratka u Srbiju – uverena je sagovornica “Vesti”.
