Nakon što nije dobila francuske nosače helikoptera „Mistral“ iz političkih razloga, Rusija je odlučila da samostalno izgradi brodove ovog tipa. Da li će oni omogućiti ruskoj floti da učvrsti svoju poziciju u svetskom okeanu?
Francuski „Mistrali“ su nosači helikoptera „u mini-bikiniju“, koji se u arktičkim uslovima zamrzavaju i prestaju da rade. Tako je govorio 2017. godine u intervjuu za Sputnjik Srbija tadašnji potpredsednik Vlade Ruske Federacije Dmitrij Rogozin, objašnjavajući da Moskva nije mnogo izgubila nakon što je Francuska, iz političkih razloga, odbila da dovrši izgradnju dva nosača helikoptera za potrebe ruske flote.
Ipak, potreba za takvim postrojenjima još uvek postoji i 2019. godine se pojavila informacija o planovima za izgradnju dva broda slične klase po ruskim nacrtima, navodi u autorskom tekstu vojni analitičar Dmitrij Kornjev.
A pre nekoliko dana ruski mediji su saopštili da je glavni štab ruske mornarice odlučio da prve ruske desantno-jurišne brodove, koji će biti izgrađeni na Krimu, nazove „Sevastopolj“ i „Vladivostok“ — imena koja su bila namenjena za francuske „Mistrale“.
Gde su nestali francuski „Mistrali“?
Ministarstvo odbrane Rusije i konzorcijum, koji čine francuska kompanija „DCNS“ i Ujedinjena korporacija za brodogradnju (OSK), potpisali su 2011. godine ugovor za izgradnju dva nosača helikoptera francuskog tipa „Mistral“, koji su mogli da obezbede iskrcavanje vojnih jedinica, upotrebu borbenih helikoptera i imali su funkciju komandnog centra za različite snage i funkciju bolnice. Zatim je došla 2014. godina, počela su dešavanja na Krimu i jugoistoku Ukrajine. Nakon toga je Francuska obustavila isporuku brodova u Rusiju. U septembru iste godine brodovi su prodati Egiptu.
SSSR je imao drugačije nosače helikoptera
Sovjetski Savez je imao dva nosača helikoptera — „Moskva“ i Lenjingrad“. Bili su namenjeni za uništavanje podmornica pomoću helikoptera i sa savremenim desantno-jurišnim brodovima (ovako često nazivaju nosače helikoptera) nisu imali ništa zajedničko. Na onome što se u današnje vreme podrazumeva pod nosačima helikoptera, u SSSR-u se radilo 80-ih godina. U to vreme se slična vrsta broda tek pojavila i u Rusiji nije bilo jasno koliko su oni zaista neophodni i kakvo mesto bi mogli zauzeti u strukturi ruske flote. O nacrtima se raspravljalo, predstavljeni su rukovodstvu flote, ali izgradnja nije započeta. U inostranstvu se u periodu od 1990. do 2000. godine pojavilo nekoliko nacrta desantno-jurišnih brodova, uključujući neke prilično uspešne, kao što je francuski „Mistral“. Sada brodove takve vrste poseduju SAD, Francuska, Južna Koreja, Australija, Španija i još niz zemalja.
I Rusija želi da bude na tom spisku. Do 9. maja 2020. godine planirana je izgradnja dva desantno-jurišna broda na brodogradilištu „Zaliv“ na Krimu.
Šta se dešava sa nosačima aviona
U svetlu poslednjih dešavanja vezanih za brod „Admiral Kuznjecov“ postavlja se pitanje: zašto se pažnja posvećuje „egzotičnim“ nosačima helikoptera, a ništa se ne dešava sa tradicionalnim nosačima aviona koje Rusija uopšte ne poseduje?
Mislim da će pitanje izgradnje jednog ili više nosača aviona u našoj zemlji biti rešeno u narednih godinu ili dve. Navedeno je da će radovi na stvaranju prvog u Rusiji nuklearnog nosača aviona početi 2023. godine. Nedavna dešavanja su pokazala da se bez moćnih nosača aviona ne može pretendovati na mesto u prvoj trojci pomorskih država, a po svemu sudeći, Rusija ima takve ambicije.
S druge strane, nosač helikoptera je efikasan sistem naoružanja jedino kada već postoji prednost u vazduhu. A za to su odgovorne jedinice nosača aviona.
900 ruskih marinaca
Deplasman novih ruskih nosača aviona „Sevastopolj“ i „Vladivostok“ biće, kako je saopšteno, najmanje 25 hiljada tona, a dužina 220 metara. Brod će prevoziti vazduhoplovnu grupu koju čini više od 20 helikoptera, a takođe će biti opremljen i posebnim odsekom za iskrcavanje i moći će da prevozi do 900 marinaca. Teško da će novi nosač helikoptera prevoziti neko udarno naoružanje, ali će se sistemi za protivvazdušnu odbranu, kao što je raketni sistem „Pancir M“, verovatno naći na njemu.
Takav brod je punopravni „plutajući aerodrom“ za desantne i jurišne helikoptere. Desantni borodovi omogućavaju iskrcavanje marinaca na bilo kom mestu. Mnogobrojni marinci, zajedno sa tehnikom, mogu se iskrcati sa takvih brodova uz pomoć specijalnih plovila.
Helikopter Ka-52K kao udarna snaga
Glavna udarna snaga nosača helikoptera biće brodska modifikacija helikoptera Ka-52, koja je pre nekoliko godina bila izgrađena posebno za „Mistral“. Ovi helikopteri, čiji je puni naziv Ka-52K „Katran“, mogu izvoditi sveobuhvatne operacije za izolovanje borbenog područja, za poraz nepokretnih i pokretnih neprijateljskih ciljeva i mogu se uspešno koristiti protiv pešadije i tenkova. Modifikacija je već testirana u Siriji, gde su „katrani“ bili u pripravnosti na nosaču aviona „Admiral Kuznjecov“ u Sredozemnom moru. „Katrani“ imaju „starijeg brata“, verziju Ka-52 „Aligator“, koji je namenjen za vojnu avijaciju. Međutim, Ka-52K ima niz prednosti: elise helikoptera se sklapaju (za bolje postavljanje na nosač aviona), kao i moćnije radare i raketni kompleks „Hermes-A“ sa maksimalnim dometom do 20 kilometara.
Štab i bolnica na brodu
Nosači helikoptera koje će Rusija izgraditi mogu obezbediti izvođenje raznih operacija u vazduhu, moru i na kopnu praktično na bilo kojoj udaljenosti. Na primer, mogu postati „jezgro“ sprovođenja operacija na obalama Sirije ili negde u Jugoistočnoj Aziji. Možda je glavna prednost broda kompleks posebno opremljenih prostorija operativnog štaba sa odgovarajućom komunikacijskom i analitičkom opremom. Položaj štaba je blizu mesta za sprovođenje operacija i to značajno smanjuje rizik od kašnjenja u prijemu, obradi i analiziranju informacija, kao i od donošenja odluka i njihovog saopštavanja vojnim jedinicama.
Štaviše, takav brod može postati punopravna baza za izvođenje operacija daleko od obala Rusije. Na brodu se mogu nalaziti i bolnica, skladište, logistički centar. Ovakav brod može da primi i smesti u svojim prostorijama i da, ako je potrebno, vazdušnim i vodenim putem šalje osoblje, tehniku ili čak običan teret na određena mesta. Pritom, brod se može nalaziti na bezbednoj udaljenosti od obalskih snaga neprijatelja.
Ko štiti nosač aviona
Nosač helikoptera (kao i nosač aviona) treba zaštiti. Pored toga, takav brod sigurno neće ploviti sam. Njegova eskadrila uključuje bezbednosne brodove, a po potrebi i brodove i podmornice sa udarnim raketnim naoružanjem. Uzgred, njihove posade mogu da se rotiraju sa kolegama koje su se odmorile na brodu — nosaču helikoptera.
Savremena ruska flota naoružana je širokim spektrom brodova i čamaca koji mogu da obezbeđuju takav nosač helikoptera. Na primer, u priobalnim vodama to mogu biti neatomske podmornice tipa „Varšavjanka“ ili „Sankt Peterburg“ (tipa 636 i 637), brodovi korveta tipa 20380 i čak i mali raketni brodovi „Karakurt“ i „Bujan M“. U okeanu će ih morati zameniti perspektivni razarači tipa „Lider“ i fregate tipa 22350, kao i višenamenska nuklearna podmornica „Jasenj-M“.
Sa jedne strane, sam po sebi nosač helikoptera biće prilično pogodna meta, ali sa druge strane, treba da bude konstruisan tako da se uzme u obzir eventualno uništenje nekoliko odseka.
Rusija do Južne Amerike
Može se pretpostaviti da će brodovi „Vladivostok“ i „Sevastopolj“ pripasti Pacifičkoj i Crnomorskoj floti. U Tihom okeanu brod će biti glavni brod flote i postaće „jezgro“ buduće eskadrile, koja osim što može da deluje u priobalnoj zoni, može i da sprovodi samostalne operacije na prostorima svetskog okeana. Crnomorski „Sevastopolj“ će obezbediti izvođenje operacija ne samo u Crnom moru, nego i kod obala Sirije i možda Afrike ili Južne Amerike. Pojava takvih brodova će omogućiti izvođenje operacija na potpuno novom nivou. U novijoj istoriji SSSR-a i Rusije nije bilo analoga sa sličnim mogućnostima koje će ruska flota dobiti nakon razvoja novih brodova.