Novi koronavirus mutira kao i ostali virusi i sada ih ima osam vrste koji kruže planetom, tvrde stručnjaci, a dobra vest je da mutacije nisu smrtonosne, rekao je Trevor Bedford, čiji portal Next Strain prati genom virusa pomoću uzoraka iz svih delova sveta.
Stručnjaci sekvencionišu genome koronavirusa i otkrivaju vrste koji su se pojavile otkako je virus prošle godine prvi put prešao sa životinje na čoveka na pijaci u kineskom gradu Vuhanu.
Njihovi radovi, navodi se, “pokazuju da virus migrira i deli se u slične, ali nove podtipove”, piše američki magazin Ju-Es-Ej tudej, prenela je Hina.
– Na pitanje menja li se virus genetski, odgovor je apsolutno da. Pitanje je da li se dogodila neka promena koja određuje smer kretanja bolesti ili prenos ili druge stvari koje su važne za ljude – kaže epidemiolog sa Harvarda Mark Lipsič.
Novi sojevi su tek neznatno promenjeni i nema razlike u smrtnosti, ističu stručnjaci.
“Uočena stopa mutiranja (oko dve mesečno) su posve uobičajene za viruse. Grip obično ima isti broj mutacija, čak i nešto više”, napisao je Trevor Bedford na Tviteru.
I dok dosad dešifrirani genomi pružaju informaciju o tome kako se njegovo širenje može zaustaviti i pomaže li tome održavanje razmaka među ljudima, a sve pokazuje da pomaže, oni nisu ništa više od skice, upozoravaju naučnici.
Saglasni su da još mnogo toga treba da bude otkriveno, ali mikroskopske promene pomažu da se utvrde patogeni put kroz ljudsku populaciju.
– Epidemije se mogu pratiti. U stanju smo gotovo u stvarnom vremenu da sekvencionišemo genom da bi utvrdili koji sojevi ili rodovi cirkulišu – rekao je Čarls Čiu, profesor infektologije na Kalifornijskom univerzitetu.
Kod svetskih naučnika i naučnih institucija kao da nema dovoljno volje i znanja da se pronadje efikasan lek protiv covid 19 ili ih možda neko iz ko zna kojih razloga u tome ometa.