– Imala sam nekoliko sastanaka sa Hanom povodom apliciranja Srbije za sredstva iz Fonda solidarnosti, na čijem se čelu do sada nalazio, i mogu da kažem da je u pitanju umeren čovek sa velikim iskustvom. Maksimalno je Srbiji izašao u susret oko ubrzanja procedura – rekla je u intervjuu za “Blic” Jadranka Joksimović, ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije.
Joksimovićeva je naglasila da je pre svega najvažnije to što u opisu posla i nazivu funkcije novog evropskog komesara ostaje oblast proširenja.
Kako objašnjavate to što se Hanova funkcija sada zove “komesar za evropsko susedstvo i pregovore o proširenju”?
– Za nas kao zemlju kandidata naziv te funkcije potvrđuje privrženost i podršku EU nastavku procesa evrointegracija država zapadnog Balkana, a slobodno možemo reći sa naglaskom na očekivanja da će Srbija prednjačiti u dinamici reformi važnih za članstvo u EU. To su poruke i sa konferencije u Berlinu i nove visoke predstavnice za spoljnu i bezbednosnu politiku Federike Mogerini.
Ipak, prva poruka Johanesa Hana glasila je da je “realna procena da u dogledno vreme neće biti prijema novih članica u EU”. Da li je to signal usporavanja procesa proširenja?
– Ovaj termin nije u suprotnosti sa našim planovima, s obzirom na to da smo kao prioritete Vlade postavili da Srbija do kraja 2018. uskladi svoje zakonodavstvo sa evropskim i da do 2020. budemo spremni za članstvo. Cilj nam je da uradimo sve što je dobro za naše društvo. Želimo da budemo funkcionalan član EU. Proširenje EU je u obostranom interesu i to je politika u kojoj svi dobijaju.
Još se ne zna kada će i koja pregovaračka poglavlja biti otvorena. Šta očekujete?
– Poslali smo u Brisel pregovaračku poziciju za Poglavlje 32, koje se tiče finansijske kontrole trošenja budžetskih sredstava i, ukoliko se saglase sve države članice, do kraja godine bismo mogli da otvorimo ovo poglavlje. To je važno i zbog toga što je to mehanizam borbe protiv korupcije kojim se bavi važno političko Poglavlje 23. Doneli smo akcione planove za poglavlja 23 i 24 i očekujemo da bismo u februaru ili martu mogli da ih otvorimo.
Šta bi značilo ako Priština za pregovarača zaista imenuje Aljbina Kurtija, vođu “Samoopredeljenja”?
– U poslednje dve godine Srbija je mnogo uradila u pogledu dijaloga, i mislimo da ne bi bilo fer da se na bilo koji način uspori proces pridruživanja zbog političkih dešavanja u Prištini. To jasno govorimo i našim partnerima iz EU. Format dijaloga je potvrđen kroz dosadašnje rezultate i puno smo do sada napora svi uložili. Mi ćemo nastojati da implementirano ono što je već dogovoreno. Neke zemlje EU, i to ne treba kriti, kažu – možete da otvorite Poglavlje 32, ali uz evidentan napredak u implementaciji briselskog dijaloga. Očekujemo da nakon rešavanja političke situaciji u Prištini znamo s kim razgovaramo. Hoćemo da nastavimo dijalog i primenu do sada dogovorenog, ali ne zavisi sve od nas.