Šanse secesionističkih vlasti u Prištini da ove godine izbore članstvo Kosova u Unesko manje su nego što je to bio slučaj 2015, kada im je uz žestoko lobiranje njihovih moćnih zapadnih saveznika naum propao.
Bivši ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković smatra da su šanse da Kosovo bude primljeno u organizaciju UN, koja se bavi zaštitom svetske kulturne baštine, i matematički manje nego pre četiri godine.
– Kosovo bi moralo da dobije dvotrećinsku većinu na zasedanju konferencije Uneska u novembru, a da bi došlo na dnevni red trebalo bi već u septembru da se spremaju za oktobar. Kad nisu uspeli 2015. godine u mnogo povoljnijim okolnostima, danas je to i matematički teško zamislivo, jer se u Unesku malo drugačije glasa nego u drugim međunarodnim organizacijama. A ima i mnogo država koje su povukle priznanje Kosova – podseća Tanasković.
Apsurdne tvrdnje
Iako je pre četiri godine izgubila na glasanju, a pre dve nije se ni usudila da se kandiduje za članstvo, nosioci privremenih vlasti u Prištini ne prestaju da prisvajaju kulturnu baštinu Srba i Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji. Poništavanje istorijskih nepobitnih podataka i njihovo grubo falsifikovanje toliko su apsurdni da Srbi često samo odmahnu rukom. Beogradski mediji drže priču nekoliko dana i na tome se stane.
Stručnjaci, međutim, upozoravaju da bezočno prisvajanje srpskog kulturnog i nasleđa Srpske pravoslavne crkve ne treba ignorisati i potcenjivati. I kada tvrde takve budalaštine kao što su one da je manastir Visoki Dečani hram pravoslavnih Albanaca, zastupaju karikaturalnu tezu o dinastiji Nimani koja je gradila sve manastire ili ostatke srpske srednjovekovne crkvu Svetog Nikole u Novom Brdu proglašavaju ostatkom rimokatoličke katedrale.
Za profesora Tanaskovića nema sumnje da će Priština nastaviti da tvrdi da su spomenici i manastiri nasleđe Albanaca i da je to odraz njihove ukupne ideje da stvore neku vrstu novog sintetičkog kulturnog identiteta. U razgovoru za RTS, profesor objašnjava da se računa na to da ako bi bili primljeni u Unesko onda, prema kriterijumima Uneska, kulturno nasleđe na teritoriji jedne države pripada toj državi.
– I u imovinskom smislu oni žele da prisvoje to kulturno nasleđe, tako da je jedan nacrt zakona o kulturnom nasleđu u skupštini Kosova povučen iz procedure jer su im njihovi pokrovitelji rekli da to tako ne može, a taj Zakon je uslov da imaju nešto više šanse za Unesko – podseća profesor.
Priština je 2014. bila primorana da povuče Nacrt zakona o zaštiti kulturnog nasleđa u kojem je pisalo da su svi kulturni spomenici na Kosovu vlasništvo države.
“Istorijske” budalaštine
Ti porazi ih ne sputavaju da agresivno nastave sa svojom propagandom. Udruženje kosovskih istoričara Ali Hadri tako tvrdi da manastir Visoki Dečani nije zadužbina Stefana Dečanskog već da ga je sagradio izvesni Fra Vita Kuči na temelju ilirskog hrama Dardan!
Profesor Tanasković primećuje da u ozbiljnim naučnim krugovima takve teze ne mogu da prođu, ali propagandno mogu imati određeni odjek.
I zvaničnici privremenih vlasti u Prištini, poput zamenika kosovskog premijera u ostavci Envera Hodžaja, ne štede na apsurdnim tezama. Hodžaj uporno ponavlja kako u vreme kada su srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji nastajali nije bilo suverenih naroda, pa se oni mogu smatrati svačijim.
Nacije u modernom poimanju nisu postojale, ali jesu narodi i postoje nepobitni dokazi šta je koji narod ostavio iza sebe i koje su im duhovne tradicije. Stručnjaci upozoravaju da se ne može u skladu sa trenutnim odnosom snaga na terenu redizajnirati prošlost.
Svaki glas podjednako važan
Unesko svake druge godine na zasedanju u novembru pruža šansu kandidatima da apliciraju za članstvo u ovu organizaciju.
Da bi jedna država postala član Uneska potrebno je da za nju glasa dve trećine zemalja članica. Posle neočekivanog poraza 2015, Priština je odustala od konkurisanja pre dve godine. U međuvremenu više zemalja je povuklo svoja priznanja Kosova, pa su šanse ove kvazidržave sada realno manje nego pre četiri godine, iako nije pravilo da zemlja koja je priznala nezavisnost Kosova po automatizmu glasa i za članstvo u Unesko. I obrnuto.
Pre četiri godine Kosovu je falilo samo tri glasa pa da bude primljeno u Unesko. Nije zgoreg podsetiti i na to da SAD, kao glavni mentor kosovske nezavisnosti, nisu mogle da glasaju zbog neplaćene članarine.
Zbog činjenice da ovde svaki glas ima jednaku vrednost, izuzetno je važno da se i onim najmanjim državama objašnjava stav Srbije i činjenice vezane za kulturno i istorijsko nasleđe. Dakle, ne sme biti opuštanja ni u slučaju da ove jeseni Kosovo ponovo aplicira.
– Svaki taj glas je glas u glasanju. Glas Kine u tom smislu ima istu vrednost kao glas Papue Nove Gvineje. I te države moramo poštovati. Hvala bogu da se od 2015. godine shvatilo da im moramo poklanjati pažnju i objašnjavati o čemu je reč. Zaista, mnogi pojma nemaju ni danas o čemu je reč – objašnjava profesor Tanasković, konstatujući da se često u Srbiji, sa arogancijom bez pokrića, male države smatraju beznačajnim.
Ne poštuju ni svoj sud
Istovremeno dok prisvajaju srpske manastire, Albanci rade na njihovom skrnavljenju i uzurpiranju imovine.
Iako je Ustavni sud Kosova još pre tri godine doneo odluku da opština Dečani treba da vrati manastiru 23 hektara uzurpiranog zemljišta, to još nije učinjeno, a prvi čovek opštine kaže da i nema nameru da sprovede odluku suda. Ovaj slučaj uzurpacije je čak uključen u izveštaj Stejt departmenta SAD o verskim slobodama na Kosovu.
Lome krstove, otimaju hramove
Nebuloze albanskih istoričara očigledno još nisu zaživele među njihovih sunarodnicima. Da zaista veruju da su hramovi njihovi, ne bi 2004. godine, kada je došlo do masovnog pogrona Srba u martovskim divljanjima albanske većine, najmanje 30 pravoslavnih hramova bilo potpuno uništeno i oštećeno. Još je u sećanju čuveni snimak kako jedan od nasilnika lomi krst sa crkve Svetog Ilije u Podujevu.
I dalje se preti rušenjem Sabornog hrama Hrista Spasa u Prištini. Hram čiju je gradnju 1990. pokrenuo patrijarh Pavle, tada vladika raško-prizrenski, pre pet godina je poslužio za snimanje spota razgolićenoj albanskoj pevačici. U njemu spavaju skitnice, a prolaznici uriniraju.
