Nafta i gas su oružje 21. veka, ravno atomskoj bombi, a Jemen je retka zemlja u bliskoistočnom energetskom bazenu (izuzev Irana), koja još nije pripitomljena ili bukvalno okupirana.
Arapski svet je generalno podeljen na zemlje sa mnogoljudnim stanovništvom, ali bez nafte i zemlje sa malim brojem stanovnika, ali sa bogatstvom nafte.
"Veliki" beznaftaši žive dobrim delom na američkim dolarima (Egipat je pripitomljen sa dve milijarde godišnje bespovratne pomoći) i imaju poslušne vlade; "mali" veleposednici nafte su, pak, svojim dolarima od nafte doveli američke nosače aviona da im čuvaju porodične feude od vlastitog naroda.
Oni malobrojni treći – tipa Irak – koji su pokušavali da se sa svojom naftom, izmaknu ispod kontrole, istretirani su sankcijama i krstarećim raketama, a one koji to još pokušavaju – tipa Iran – tretman tek čeka.
Posle trilion dolara straćenih u Iraku i Avganistanu, Jemen dolazi kao naručena linija novog, rezervnog fronta imperijalne neuračunljivosti. Onaj Nigerijac je, insistiraju, trenirao teror u gudurama severnog Jemena, gde nas ubeđuju da sve ključa od Al Kaide. I ako nobelovac za mir ne pošalje pod hitno kaznenu ekspediciju u jemenske gudure, Americi preti novi 11. septembar i još gore. Tako kažu.
Nisam ljubitelj teorija zavere, ali volim da prelistavam istoriju, pogotovu onaj njen deo koji Fajnang Kaningam, analitičar američke imperijalne arogancije, naziva "dijalektikom izazivanja problema da bi se nametnulo (američko) rešenje".
Daleke 1898. godine, na domak Kube "misteriozno" je potopljen američki brod "Mejn". Javnost u Americi podigla se na noge, traži odmazdu nad nepoznatim krivcem, a "Mejn" je, u tako uzavreloj atmosferi i pokličima na osvetu, poslužio kao alibi Americi da pokrene takozvani američko-španski rat. Rezultat: puna američka hegemonija (umesto dotadašnje, španske) nad prostorom Latinske Amerike.
U japanskom napadu na američke ratne brodove u luci Perl Harbur (1941) izginulo je 2.000 Amerikanaca. Ponovo je američka javnost u patriotskom šoku, pa Perl Harbur biva ventilator nacionalnog gneva i okidač za ulazak zemlje u Drugi svetski rat iz koga je Amerika izašla kao jedina ekonomska i vojna supersila u svetu.
Međutim, nedavno deklasificirani arhivski dokumenti pokazuju nam danas da su Bela kuća i vojna komanda znale za dolazeći napad japanske avijacije… Ništa ne kažem, samo čitam dokumente.
Dokumenti u američkim arhivama sa kojih je skinuta oznaka tajnosti pokazuju, takođe, da je američko političko i vojno rukovodstvo bukvalno izmislilo (1964) čuveni incident u Tonkinškom zalivu – (fiktivni) napad Vijetnamaca na američku Pacifičku flotu. Incident je poslužio kao povod Lindonu Džonsonu da galvanizira američko javno mnjenje i krene u pogubnu eskalaciju Vijetnamskog rata.
Istraga o islamističkom napadu na Njujork i Vašington, 11. septembra 2001, do danas nije odgovorila na pitanje kako su džihadisti Al Kaide mogli da uđu u Ameriku, da se obučavaju teroru na američkim institucijama i izvedu komplikovanu operaciju. Odgovora nema, ali smo, zato, dobili devet godina takozvanih ratova protiv terora, a svi se, interesantno, vode u srcu energetskog bazena na Bliskom istoku i Centralnoj Aziji (Avganistan).
Teorija zavere ili ne, primera ima za celu enciklopediju i kako god okrenete rezultat biva isti. Čitajte, zato, istoriju. Tamo sve piše šta je bilo i šta će biti. Tamo ćete naći i savet da bežite u zaklon kad god vam spomenu nekog "Nigerijca". Naročito ako u okolini zaudara na naftu.
