Mada je do pre desetak dana useljenje bilo skoro nemoguća misija, kako trenutno stoje stvari, u svoj novi dom, ukrovljen prošle godine donacijama čitalaca “Vesti” i dobrih ljudi iz ovog kraja, porodica izuzetno siromašnog Slobodana Bandovića iz sela Gradac kod Sjenice ipak će se useliti ove godine, najverovatnije pre zime.
Da se situacija okrene u korist ovog skromnog čoveka, njegove majke Marije, supruge Stanke i dece Stefana, Radiše i Petra pobrinuli su se – najpre humanitarna organizacija Srbi za Srbe. Oni su porodici Bandović omalterisala unutrašnjost kuće, sredili spoljašnju fasadu, postavili takozvanu podnu košuljicu, nabavili laminat i ubrzali radove na vodovodu i struji. Nedugo nakon njih uključili su se i čitaoci dobrotvori: porodica Zvonka Sarajlije iz Nemačke koja je Bandovićima poslala 1.500 evra. Značajnu pomoć pružili su i dobri ljudi sa Peštera koji su donirali frižider i veš-mašinu.
Poseban značaj za porodicu Bandović ima donacija porodice Sarajlija, rodom iz Pljevalja u Crnoj Gori. Ovaj dar je u beogradsku redakciju “Vesti”, zajedno sa sinom, donela supruga Zvonka Sarajlije poželevši Bandovićima da se što pre usele. Prilikom preuzimanja donacije u Novom Pazaru Slobodan je istakao da će najveći deo potrošiti za kupatilo.
Odmah je krenuo po radnjama da razgleda sanitariju i keramičke pločice. Potom je ovlastio humanitarca Hida Muratovića, koji mu je u startu najviše pomogao, da mu sve to izabere, pokuša da izdejstvuje kakav popust i doveze u Sjenicu. Drugi deo novca biće utrošen za lečenje i “vežbe” malog Radiše, Stankinog i Slobodanovog srednjeg sina koji ima problema u razvoju, ali se, srećom i uz pomoć dobrih ljudi, njegovo stanje iz dana u dan popravlja.
– Hvala do neba porodici Sarajlija, Bog im dao sve što u životu požele. Mislim da će njihova pomoć presudno uticati da se ove jeseni uselimo. Još nam mnogo toga treba, ali se mi nadamo da ćemo ipak uspeti. Njihovim novcem kupićemo svu sanitariju za kupatilo i potrebni vodovodni materijal. Ako nešto i zapne, snaći ćemo se – ističe Slobodan.
Da bi se uselila pre zime porodici Bandović potrebno je bar još dve-tri hiljade evra, zavisno od toga hoće li im EPS dozvoliti da koriste dosadašnje brojilo i da li će tražiti da iznova plate priključak za struju. Slobodan, Marija, Stanka i deca veruju da će stići još pomoći dobrih ljudi i da će sledeću zimu dočekati u toplom domu u kome će moći da se kao ljudi i okupaju.
– Živim za taj dan koji je, čini mi se, sve bliži… Da Radiša progovori, da krene u školu, i da se uselimo… Da odmah umrem ne bi mi bilo žao. Samo neka su deca na suvom i u toploti. Svih prošlih zima spavali smo na zemljanoj podlozi u kućerku punom vlage, samo naše duše znaju kako nam je bilo. Možda bismo se još godinama smrzavali da uz nas nisu stali pokojni Jaćim Obradović i Mića Kaličanin, Hido Muratović, “Vesti” i mnogi dobrotvori iz Sjenice i celog sveta. Hvala svima, Bog neka ih čuva, želim im dobro zdravlje i puno sreće – poručuje baka Marija, Slobodanova majka.
Ruka spasa za nevoljnike
Organizacija Srbi za Srbe godinama pomaže sirotinji u Raškoj oblasti. Do sada su izgradili više kuća i pomogli mnogima u nevolji. Trenutno rade na nekoliko projekata, među kojima je i kuća porodice Bandović. Slobodan ističe da su priskočili u pravom trenutku i da će im večno biti zahvalan. Ova organizacija ima izuzetno dobru saradnju sa Humanitarnim mostom “Vesti”.
Radiša čeka treću operaciju
– Osim što ima probleme sa govorom, jer je progovorio tek u šestoj godini, mali Radiša ima i drugih smetnji koje moraju da se otklone hirurškim putem. Do sada je imao dve uspešne operacije u Prijepolju, za koji dan sledi i treća. Dobijeni novac pomoći će nam da Stanka sve vreme bude uz njega, da nabavimo potrebne lekove i da, kad izađe iz bolnice nastavimo rad sa logopedima u Sjenici i Novom Pazaru. Do polovine septembra znaćemo može li Radiša ove godine u školu ili će morati da sačeka iduću jesen. Da nije bilo pomoći dobrih ljudi koji su nam omogućili da dečaka nekoliko puta vodimo na detaljne preglede u Beograd, ništa ja mojim nadničenjem ne bih mogao da učinim, jer dnevnicom od 20 evra, kad ima posla, često ne možemo ni da se prehranimo, pa spas tražimo u sjeničkoj narodnoj kuhinji – dodaje Slobodan.
