Nakon nekoliko naših apela dobrim ljudima širom sveta da pomognu siromašnoj i teško bolesnoj Eneli Baltić-Paunović, samohranoj majci iz zabitog sela Ursule na Pešteru koja, nakon smrti supruga Željka, u bedi i nemaštini jedva prehranjuje petoro dece, od januara do maja ove godine sakupljeno je oko 8.000 evra, 200 švajcarskih franaka i 300 australijskih dolara. Pristizala je i pomoć u namirnicama, odeći i obući u vrednosti još nekoliko stotina evra.
Tužna sudbina
Osim Humanitarnog mosta “Vesti”, u akciju za pomoć porodici Paunović uključili su se i Humanitarna organizcija Ljudske sudbine iz Novog Pazara i poznati humanitarac Hido Muratović, a svoje priloge, uz poziv gledaocima, slušaocima i čitaocima da pomognu, o nevoljama ove samohrane majke objavilo je i nekoliko lokalnih medija i televizija s nacionalnom frekvencijom.
Dobrotvor iz Amerike Nenad Pandurović poslao je Paunovićima 300 evra, humana Zada Usakli iz Švajcarske 200 evra, od plemenitog Fikreta Tutića iz Austrije stiglo je takođe 200 evra, a od humanog Beograđanina Milana Tomaševića 100 evra, od Selme Baždar iz Nemačke 500 evra, od prote Milana Katanića iz Amerike 500 dolara.
Pre ovih donacija, od dobrotvora iz Bad Hamburga porodici Paunović stigla je pomoć od 200 evra, od Bega i Ajsele Sulejmanović iz Nemačke 1.050 evra, a od Rijada Suljevića iz Novog Pazara 300 evra. Vrednu pomoć od 1.000 evra poslala je grupa Sandžaklija iz Nemačke, Murat, Amela i Zenifa Baltić i Bilja Brune iz Švedske donirali su 700 evra… Pomoć je stigla i od još nekoliko dobrotvora.
Zaostali dugovi
Porodica Paunović najpre je morala da izmiri neke zaostale dugove, a ostatak, više od 6.000 evra, čuvamo za izgradnju kuće i njihovo preseljenje u Sjenicu. Pošto su još mnogi obećali pomoć, a i Humanitarna organizacija Ljudske sudbine i njeni pokrovitelji spremni su da izdvoje značajniju sumu novca, nadali smo se da ćemo radove započeti čim dođe proleće, nažalost, ništa od toga – ističe humanitarac Hido Muratović i objašnjava u čemu je problem.
– Plac je problem, nadali smo se da će nam opština Sjenica obezbediti bar dva-tri ara, nade smo polagali i u Srbijašume i još neka javna preduzeća u Sjenici koja zemlje imaju
napretek, nažalost, nikakvih pomaka nema, a vreme leti. Ako od skupljenog novca kupimo plac, kuću nećemo imati od čega da gradimo. Neverovatno je da pomoć stiže sa svih strana sveta, čak iz Amerike i Australije, a u Sjenici ne mogu da pomognu sa dva-tri ara zemlje negde na periferiji grada. Još se nadamo da će se nadležni u ovoj opštini setiti ove porodice – dodaje Muratović.
Posle iznenadne smrti supruga Željka, u decembru prošle godine, Enela u planinskoj zabiti, daleko od grada i civilizacije, jedva prehranjuje i školuje petoro svojih mališana. Skoro deceniju Željko je bio teško bolestan, komšije kažu da je njegovoj bolesti i fatalnom kraju, u 55. godini, doprineo i težak život u oskudici i neizvesnosti. Bolest nije mimoišla ni Enelu koja se sa dva ugrađena stenta i obolelim srcem hrabro bori za svoju decu. Sada će joj, bez stuba porodice, biti mnogo teže.
Planinska zabit
– U zaseoku Paunovići gde mi živimo, u dvadesetak hladnih kvadrata, ostala su još tri domaćinstva s desetak žitelja, imamo dve krave i nekoliko kokošaka, od petoro dece četvoro su đaci pešaci, do Ursula pešače po sat vremena u jednom pravcu, obično idem da im pravim prtinu, a kad napadaju veliki snegovi ne idu u školu, ne smem da ih pošaljem – priča Enela i ističe da je bolest glavni razlog što se ona i njen pokojni suprug Željko nisu bolje snašli u životu.
Divna deca
– Bog nam je podario divnu decu, najstarije ima 12, najmlađe dve i po godine, ona su nam jedino bogatstvo, sada je na meni da se borim za njih u nadi da neću ostati sama i da će mi opština, država i dobri ljudi bar malo pomoći. Ne možemo opstati u ovoj zabiti, sama i bolesna neću moći da ih ovde prehranim, obučem, obujem i školujem, bogu se molim da bar meni podari malo zdravlja i života kako deca ne bi ostala siročad – ističe Enela i naglašava da joj nema života u Ursulama i da bi spas bio preseljenje u Sjenicu gde bi deca bila blizu škole.
