Specijalizovani sud u Hagu pozvao je advokate koji zastupaju žrtve u procesu pokrenutom protiv nekadašnjih komandanata OVK na čelu sa Hašimom Tačijem da dostave sve prikupljene dokaze koje su planirali da izvedu tokom sudskog postupka.
Na ovaj način optužnici za ratne zločine tužilaštva Specijalnog suda za zločine na Kosovu faktički će biti priključeni i dokazi o materijalnoj i nematerijalnoj šteti nanetoj njihovim klijentima, koji će se u ovom sudu pojaviti kao svedoci.
– Reč je o velikoj količini novih dokaza, odnosno o više hiljada stranica dokumenata koja se mogu podeliti na dve grupe. Prvu čini medicinski deo u kome su lekarski izveštaji, otpusne liste o pretrpljenim fizičkim povredama, operacijama i slično, ali i izveštaji psihijatara i neuropsihijatra o proisteklom duševnom bolu žrtava. U drugoj grupi su dokazi koji svedoče o nematerijalnoj šteti, odnosno uništenim i otetim kućama, stanovima, zemljištu i drugoj imovini – objašnjava Aleksandar Olenik, zastupnik grupe svedoka koja je boravila u jednom od tajnih zatvora OVK, a preživela je tako što je KFOR 1999. godine uspeo da ih oslobodi.
Olenik kaže da je najveći deo tih dokaza prikupljen u ranijim bezuspešnim pokušajima žrtava, mahom Srba, da ostvare pravo na odštetu pred sudovima u Prištini.
To naročito važi za pokušaje izbeglih Srba da dobiju odštetu za uništenu ili otetu imovinu.
Pred Agencijom za imovinu u Prištini 2016. godine nalazilo se oko 40.000 zahteva za povraćaj uzurpirane imovine, a istovremeno Srbi su do te godine podneli čak 18. 000 tužbi za naknadu štete za uništenu i oštećenu imovinu, u kojoj su tražili odštetu ili od Euleksa ili od privremenih kosovskih institucija.
– Većina tih tužbi je propala, ali su ostali predočeni dokazi koje smo sada dostavili Sudu. Najveći deo materijala je u elektronskom obliku, što će umnogome ubrzati i olakšati sudski postupak. Ostaje da se vidi da li će u slučaju osuđujućih presuda sudije određujući visinu naknade žrtvama uzeti u obzir samo medicinsku dokumentaciju ili ono što je uzročno-posledična veza njihovog stradanja – uništenu ili otuđenu imovinu – precizira ovaj advokat.
On navodi da je još nepoznato na koji način i na osnovu koje sudske prakse će sudije Specijalizovanog suda za zločine na Kosovu određivati visinu iznosa oštećenima.
– Tokom sudskog postupka svakako će se veštačiti medicinski deo dokaza svedoka, odnosno žrtava, u kojem će učestvovati psihijatri, neuropsihijatri i lekari. Ali, kako je aktivno učešće žrtava u procesima za ratne zločine potpuna novina, možemo evropska sudska praksa, još se ne znakako će žrtvama biti isplaćeno obeštećenje. Jedna opcija je da se to omogući posredstvom posebno osnovanog fonda, a druga je direktno od osuđenih – navodi naš sagovornik.
Svedoci u strahu
Sredinom januara u brdima iznad jezera Badovac pronađeno je telo Fadilja Suljevićija, bivšeg kosovskog policajca, koji je bio na spisku svedoka Specijalnog tužilaštva u Hagu.
Aleksandar Olenik kaže da su u najvećem strahu upravo svedoci koji i dalje žive na prostoru Kosova, dok je nešto bolja situacija sa onima koji su u Srbiji ili trećim zemljama.
– Za razliku od prakse nekih ranijih hibridnih sudova, Tužilaštvo Specijalizovanog suda je veoma ozbiljno shvatilo pitanje bezbednosti svedoka i moje iskustvo govori da čine sve da oni budu zaštićeni – ističe Olenik.
Optužnica u deset tačaka
Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići su optuženi u deset tačaka, od kojih ih šest terete za zločine protiv čovečnosti, a četiri za ratne zločine počinjene od marta 1998. godine do aprila 1999. godine na teritorij celog Kosova, uključujući i dve opštine na severu Albanije Kukeši i Has.
Tači i Veselji su uhapšeni početkom novembra prošle godine, a izjasnili su se da nisu krivi.
U redigovanoj verziji dostupnoj javnosti na 66 strane im se stavljaju na teret “nazakonita ili proizvoljna hapšenja i lišavanja slobode”, “surovo postupanje”, “mučenje i ubistva”, ali i zločini protiv čovečnosti “zatvaranje, drugi nehumani postupci, mučenje, ubistvo, prisilni nestanci lica i progoni” od marta 1998. do septembra 1999.
