Srpski vaterpolista Dušan Mandić, priprema se sa reprezentacijom Srbije za svoje treće učešće na Olimpijskim igrama. Jedan od najboljih svetskih igrača biće jedan od ključnih u timu selektora Dejana Savića u Tokiju, gde naš državni tim brani zlato iz Rija 2016. Mandić je pre mesec dana napustio italijanski Pro Reko, čije je boje branio šest godina i odlučio da se vrati u Srbiju.
U narednoj sezoni nosiće kapicu VK Novi Beograd, koji sa novoformiranim “drim timom” ima ogromne ambicije. Sa ekipom iz Đenove osvojio je veliki broj trofeja, jedini koji mu je nedostajao, titulu Lige šampiona prigrlio je na oproštaju od Italijana na finalnom turniru, upravo na Novom Beogradu. Pro Reko je postao šampion Evrope, a Mandić na najlepši način rekao zbogom klubu u kome je ostavio dubok trag. U finalnom okršaju postigao je tri pogotka, proglašen je za najboljeg igrača turnira i poneo MVP titulu:
– Izuzetno teška sezona je za nama, kao i ceo ovaj period veoma specifičan zbog korone. Osvojili smo Kup Italije, a izgubili finalnu seriju od Breše, što nas je dosta uzdrmalo pred fajnal-ejt u Beogradu. Bilo nam je teško, ali smo se izdigli iznad svih problema i pokazali da smo pravi kad je najteže. Čuvali smo jedni drugima leđa, davali maksimum u svakom meču. Puno mi je srce, dugo je Pro Reko čekao na ovaj trofej. Ova titula ima poseban značaj, jer je deveta. Sa njom se Reko izdigao iznad ostalih klubova i postao najtrofejniji u Ligi šampiona. Posebna draž je što sam osvojio trofej, koji mi je jedini nedostajao za sve ove godine koje sam proveo u Đenovi. Drago mi je što sam to uradio u Beogradu. Hvala bivšim saigračima, treneru i stručnom štabu. Oni imaju velike zasluge što sam dobio MVP priznaje, ali ono je najmanje bitno u poređenju sa trijumfom u finalu.
Novi zamah vaterpola u Srbiji
Posle šest sezona u Italiji vratili ste se u Srbiju, karijeru nastavljate u Novom Beogradu:
– Drago mi je što se vraćam u Beograd, u domovinu. Posle nekoliko prelepih godina u Đenovi, došao je trenutak da se rastanemo. Radujem se što imam priliku da opet igram u svom gradu, da se družim sa svojim prijateljima. Ovo je novi izazov za mene. Stvoren je odličan sastav, koji ima velike ambicije pre svega u Evropi. Drago mi je što ću ponovo sarađivati sa trenerom Vladimirom Vujasinovićem. Sa njime sam kao saigrač u Partizanu pre 10 godina već osvajao Evroligu. Verujem da takav uspeh možemo ponovo ostvariti.
Osim Vas, veliki broj naših reprezentativaca se vratio u Srbiju?
– Dobro je za vaterpolo i srpski sport što se najbolji igrači vraćaju u Srbiju. Dodatno ćemo popularizovati vaterpolo i nadam se zainteresovati decu da počnu da treniraju. Verujem da će okupljanje velikog broja reprezentativaca u domaćim klubovima doprineti jačanju nacionalnog tima. Činjenica da možemo da pomognemo razvoju vaterpola i našoj deci, za mene predstavlja ogromnu motivaciju i razlog više da istrajem u daljim životnim planovima. Jedva čekam da počne sezona. Bazen “11. april” mi je prijao i posrećio sa Pro Rekom. Nadam se da će tako biti i sa VK Novi Beograd i da ću se sa saigračima radovati novim trofejima.
Iz Pro Reka jedan od najboljih svetskih vaterpolista nosi sjajne uspomene:
– Davao sam maksimum u svakoj utakmici i oprostio se na najlepši način. Hvala klubu i bivšim saigračima! Uvek smo se držali zajedno i pokazali da timskom igrom možemo da učinimo velike stvari. Predsednik kluba Felugo i vlasnik gospodin Volpi su svih ovih godina mnogo učinili za ekipu, podržavaju vaterpolo i mnogo puta su dokazali svoju izuzetnu ljubav prema ovom sportu. Sve najlepše želim treneru Gabiju Fernandezu, koji je verovao u mene od prvog trenutka i iskoristio moj igrački potencijal na pravi način.
Bez obećanja o novom zlatu
Mandić ističe da je do odbrane zlatne olimpijske medalje u Tokiju dugačak put i da su na putu do pobedničkog postolja brojne prepreke:
– Žestok izazov je ispred nas. Predstojeće Olimpijske igre biće drugačije od prethodnih. Specifična je situacija zbog korona virusa i ne znamo šta možemo očekivati na samom takmičenju, ali idemo korak po korak. Treba pametno odigrati ovako zahtevan turnir. Zato je neophodno tempirati formu za odlučujuće duele. Neću ništa da obećavam unapred, znam šta se očekuje od nas. Poznato je ko smo i šta smo, ali nemojte nam unapred kačiti odličje oko vrata. Potrebno je strpljenje, a rezultat će doći. Borićemo se za Srbiju svim srcem. Daćemo maksimum kao što to uvek radimo. Prošlo je pet godina, ali želeli bismo da osvojimo još jedno zlato. Put do trofeja je dug da bismo stigli do vrha planine moramo da budemo spremni i zdravi. Očekujem svakako da naš sastav bude konkurentan sa rivalima u Tokiju.
Bez konkurencije nema ličnog napretka
Koliko se italijanska škola vaterpola razlikuje od naše i u čemu?
– Italijanski vaterpolo neguje brži stil igre. Akcenat stavljaju na kontranapade. Uglavnom, sve njihove ekipe primenjuju M zonu. Zato je zadovoljstvo bilo igrati u tako kvalitetnom takmičenju protiv jakih konkurenata. Što je rival jači veća je draž boriti se protiv njega. Bez ozbiljne konkurencije nema ni sopstvenog napredovanja.
Igrali ste za mlađe selekcije Crne Gore, a potom prešli u reprezentaciju Srbije. Kakve su bile reakcije u tom trenutku?
– Ima onih koji smatraju da je to bio ispravan i dobar potez, ali i onih koji se tome i danas protive. Najbitnije je da sam imao punu podršku familije i meni dragih ljudi. Iz ove perspektive smatram da je to bila ispravna odluka.
Imate li snage, motiva i želje da ponovo osvojite sve trofeje koje ste već osvojili?
– Naravno, jer igrati za svoju zemlju i osvajati medalje najveća je čast, i za to uvek imam snage. Motiva je napretek, od igranja za svoj narod, preko saradnje s najboljim vaterpolistima na svetu, do bavljenja sportom koji voliš. Za mene su Igre u Tokiju prilika da doživim novi uspeh i sreću u godinama kada sam dostigao sportska zrelost.
Mandić pored vaterpola veliku ljubav ima prema brodovima:
– Zahvalan sam što sam u životu dobio ovakvu priliku. Ako bih se vodio stvarima koje najviše volim da radim u životu, verovatno bih zanimanje našao negde na pola puta između nautike, brodova, mora i plovidbe. Voleo bih da dizajniram brodove. Slobodno vreme volim da provodim na barci ili brodu, jer sam odrastao pored mora.
Počeo kao teniser
Mandić je bio predodređen da bude vrhunski sportista:
– Kao mali sam promenio dosta sportova. Uspešan sam bio u tenisu, ali plivanje je nešto u čemu sam najviše uživao. Obožavam košarku, imao sam veliku želju da se bavim tim sportom. Volim da pogledam dobru utakmicu i to činim kad mi se ukaže prilika. Sa osam i po godina sam prešao na vaterpolo i to se ispostavilo kao najbolja odluka. Želeo sam da moja pozicija bude centar, ali su mi treneri namenili drugačiju ulogu. Bilo je veoma naporno, svakodnevni treninzi uz školske obaveze. Iz godine u godinu obaveze su rasle, treninzi i utakmice se povećavali. Slobodno vreme između obaveza u bazenu sam koristio za učenje. Međutim, kad nešto zavoliš, nije teško pronaći motivaciju da u tome i istraješ i uspeš. Nika nisam pomišljao da odustanem od vaterpola, iako je bilo teških trenutaka. Treba uvek završiti šta god da počinjem, ili neću ni počinjati.
Porodica pokretačka snaga
Rođenje ćerke Lenke je nešto najlepše što mu se dogodilo i promenilo način života:
– Slobodno vreme provodim sa porodicom, najčešće su to šetnja i odlazak u park sa ćerkom. Kada nam se ukaže prilika za to, supruga Slađana i ja volimo da veče provedemo uz dobar film ili seriju. Rođenje ćerke je najlepši momenat u životu. Shvatio sam da porodica uvek mora da bude na prvom mestu. Ispunjeniji sam od kako se Lenka rodila. Mnoge stvari u životu dobile su svoju svrhu. Znam zbog čega se takmičim, treniram i borim u bazenu. Porodica je osnov svega i uvek najveća podrška.
Koji sport biste preporučili ćerki da trenira?
– Svakom detetu predlažem da se bavi bilo kojim sportom. Konkretan izbor je manje bitan, u odnosu na to kakve prednosti po zdravlje donosi bilo koji vid fizičke aktivnosti.
Vezan za tri grada
Odrasli ste u Tivtu, živeli u Đenovi, a sada ste ponovo u Beogradu. U kom gradu se najbolje osećate?
– Svaki mi je drag na svoj način. U Kotoru i Tivtu sam proveo detinjstvo, vezuju prelepe uspomene… Mislim da je Tivat najlepši grad u Crnoj Gori, sa divnim plažama, restoranima i kafićima. Ko voli ekskluzivu tu je Porto Montenegro. U Beogradu sam započeo profesionalnu karijeru u Partizanu, stigao do reprezentacije Srbije, upoznao suprugu i stvorio porodicu. Dok je Reko mali primorski grad u blizini Đenove, koji mi zbog mirnog načina života najviše prija od kako sam se oženio i dobio ćerku.
Volim italijansku kuhinju
Za vaterpolo je potrebno mnogo kalorija, a Mandić do njih dolazi uglavnom morskim specijalitetima i italijanskom kuhinjom:
– Volim dobru hranu, ali ne volim da kuvam i spremam. Pošto sam sa mora uživam uz morske specijalitete ponekad uz čašu kvalitetnog belog vina. Život u Italiji mi je približio i navikao na njihovu hranu. Volim pastu, ali i sve ostale stvari iz italijanske kuhinje. Italijani su pravi majstori i pripremi raznih specijaliteta, koji mi se dopadaju.
Mane pretvarao u snagu
Kao mlad učio je od trenera i iskusnih saigrača, što mu je omogućilo da postane vrhunski vaterpolista:
– Svi saveti su mi koristili i pomogli da sazrim, kao igrač i ličnost. Do sada je sve išlo kako treba i ne bih ništa menjao. Jedan od najdražih saveta sam dobio od selektora Savića u Brazilu. Pored njega, mnogo su mi pomogli Filipović, Duško Pijetlović i Gocić. Učio sam od njih i uspeo da iz svojih mana izvučem najbolje i pretvorim ih u svoju snagu u bazenu. Preda mnom je još mnogo izazova i uz malo sreće sa sjajnim trenerima i saigračima, uspeću da ostvarim nove uspehe.
Šut najjače oružje
Moćan udarac kojim postiže golove sa velike udaljenosti je osnovna karakteristika Mandićeve igre:
– Najjače oružje koje koristim u bazenu je precizan i jak šut. Uspevao sam često da iznenadim golmane, mada nije lako postići pogodak kada ste u vodi, a protivnik vam diše za vratom. Omiljeni gol mi je šrauba u finalu Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru 2016.
Milanović najbolji svih vremena
Čuvenom Igoru Milanoviću nije promakao izuzetan talenat koji je Dušan Mandić pokazivao na turnirima svoje generacije. Imao je ponude brojnih klubova, ali je izabrao crno-bele:
– Ogroman uticaj na moju karijeru imao je Milanović. Za mene je on najbolji vaterpolista svih vremena! Imao je ogromno poverenje kada me je sa nepunih 16 godina ubacio u vatru. To nikad neću zaboraviti. Pružio mi je priliku da igram u prvom timu Partizana, a to je bio strašan sastav. Treniranje sa vrhunskim trenerom kao što je Igor, igranje sa isto takvim vaterpolistima i takmičenje u Ligi šampiona, stvorilo je u meni pobednički mentalitet koji je jačao kroz nacionalni tim!
Novak šampion i legenda
Kad god ima vremena Mandić prati okršaje najboljeg svetskog tenisera Novaka Đokovića:
– Volim da pogledam njegove mečeve. Novak je potvrdio da je vrhunski sportista i da je pravi šampion. Uspeo je da se vrati na vrh i postane najbolji uprkos povredama koje su ga pratile u jednom trenutku, a to nimalo nije lako. Samo neka ga služi zdravlje kako treba, vrhunski šampion i već legenda, a tek će da osvaja trofeje!
