Način na koji se boce koje ne odgovaraju Pravilniku povlače iz upotrebe, po Dejanovom mišljenju, nije nimalo korektan.
„Zamena se vrši tako što ću dobiti staru bocu i za deset dana neko može da kaže da ta boca više ne valja, baš kao što su mi i sad rekli“, objašnjava Dejan.
On tvrdi da je prethodnu bocu dobio od „Euro petrol“-a, nakon što je Pravilnik stupio na snagu. To znači da su mu, kako tvrdi, prodavci, verovatno, greškom dali bocu, koja ne ispunjava tehničke propise. Obratili smo se „Euro petrol“-u za objašnjenje, ali nam nisu odgovorili.
Boca koju smo prvobitno kupili na „NIS“-ovoj pumpi i tamo odneli da je zamenimo, proizvedena je 2000. godine. Radnik na NIS-ovoj pumpi je odbio da nam zameni bocu, jer je starija od 10 godina. Ipak, nismo morali da kupujemo novu bocu, već nam je ponuđeno da staru bocu zamenimo za bocu koja ispunjava nove propise, ako platimo 1.176 dinara za trošak revizije. Kao zamenu smo dobili sveže ofarbanu bocu iz 1980. godine. Pomislili smo da ovo nije u skladu sa propisima, ali su nam u Upravi za transport opasnog tereta rekli da i boce koje su starije od 10 godina mogu da se koriste pod određenim uslovima.
„Periodično ispitivanje TNG boca se vrši na svakih 10 godina. Ukoliko je boca tehnički ispravna obeležava se žigom i vraća u eksploataciju“, kažu u Upravi za transport opasnog tereta.
Boca koju smo kupili na „NIS“-ovoj pumpi ima oznaku da je revizija izvršena tokom 2014. godine, što znači da je bezbedna za upotrebu iako je proizvedena pre više od tri decenije.
Pre preuzimanja boce svakako treba proveriti datum proizvodnje. Ako je boca starija od deset godina i nema oznaku da je izvršena revizija, onda je nikako ne treba uzeti.
Ukoliko su Vam prodali bocu koja ne ispunjava tehničke standarde, verovatno nećete moći da je reklamirate ako se ne pridržavate „NIS“-ovog Uputstva za reklamaciju TNG boca na kojem stoji da:
„Prilikom kupovine OBAVEZNO uzmete račun sa upisanim serijskim brojem kupljene boce“.
Na fiskalni račun, koji smo dobili uz bocu, prodavac nije upisao serijski broj boce. Nakon svake zamene boce treba insistirati da prodavac, na poleđini računa, napiše serijski broj boce, stavi pečat i svoj potpis.
Početak primene Pravilnika je vlasnicima boca, koje više ne ispunjavaju standard, doneo i dodatni problem. Kako Dejan tvrdi, na pumpi nisu znali da mu objasne šta da radi sa starom bocom.
„Ako budem izneo tu bocu i izbacio napolju kod smeća, mislim da to može da izazove veći problem“, kaže nam Dejan.
U većini članica EU, poput Velike Britanije, taj problem je regulisan ugovorom na 50 godina između distributera i potrošača. Potrošač je u obavezi da, po prestanku korišćenja, bocu vrati distributeru. On ne sme da je baci ili proda. Za bocu staru godinu dana, potrošač dobija 70 odsto od ukupne cene boce, odnosno 25 odsto za bocu stariju od sedam godina.
U Srbiji, odlaganje boca koje više nisu u upotrebi, nije regulisano.
„Propisi ne predviđaju unapred propisano mesto za odlaganje takvih TNG boca. Postoji mogućnost da će određene punionice i distributeri TNG boca preuzimati takve boce, radi dobre reputacije ali bez zakonske obaveze“, kažu iz Uprave za transport opasnog tereta.
Novi Pravilnik će dovesti do povećanja bezbednosti pri upotrebi i transportu TNG boca. Propust je svakako to što kod nas i dalje ostaje nedefinisano šta potrošač treba da radi sa tehnički neispravnom bocom i zašto, za razliku od stanovnika Velike Britanije, distributer nema nikakvu obavezu otkupa stare boce, već se trošak zamene neispravnih boca prebacuje na potrošača, iako je njemu distributer prodao bocu koja je sada neispravna.
