Izglasavanje rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN sasvim sigurno će otvoriti Pandorinu kutiju koja će se neizbežno vratiti kao bumerang mnogim zapadnim zemljama koje su je kosponzorisale.
Ukoliko se osvrnemo na istoriju i počnemo da izvlačimo događaje iz konteksta, kao slučaj Srebrenice, lako je videti da bi na taj način mogla da se osudi i izglasa rezolucija protiv savezničkog bombardovanja Drezdena 1945. godine ili upotrebe atomske bombe u Hirošimi i Nagasakiju od strane SAD.
Oba ova događaja, ma koliko to sada delovalo besmisleno, izvučena iz šire slike, mogu da se predstave kao akt genocida. Ovo u intervjuu za “Vesti” ističe Majkl Frojnd, novinar iz Njujorka, nekadašnji savetnik izraelskog premijera Benjamina Netanijahua i predsednik Udruženja jevrejsko-srpskog prijateljstva.
Frojnd tvrdi da su primeri Drezdena ili Japana samo najočitiji apsurdi, a da je za narode na Balkanu najtragičnije što ova rezolucija neće doneti pomirenje i mir, već proizvesti nove tenzije.
Kako vidite nameru da Generalna skupština UN u četvrtak usvoji rezoluciju o Srebrenici?
– Rezolucija u sadašnjem obliku je velika greška i čini medveđu uslugu ne samo istoriji već i čitavom regionu Balkana. Za početak, iako su ratni zločini počinjeni u Srebrenici po svemu sudeći bili strašni, oni ne predstavljaju genocid, kako je istakao poznati lovac na naciste dr Efraim Zurof iz Centra “Simon Vizental”. Drugo, izdvajajući ono što se dogodilo u Srebrenici, ignorišući druge ratne zločine u BiH, poput onih koje su počinili bosanski Muslimani i Hrvati, UN implicitno sugerišu da su samo Srbi bili počinioci, a da su svi ostali apsolutne žrtve. Ovo je ogromno pojednostavljenje trogodišnjeg rata koji je besneo od 1992. do 1995. i neće pomoći da se postigne veće razumevanje u regionu. Upravo suprotno: to će jednostavno rasplamsati strasti u vreme kada je Balkan već napet zahvaljujući naporima kosovskih lidera da steknu priznanje za svoje nezakonito proglašenje nezavisnosti.
Dijaspora da digne glas
U kojoj meri će zakulisne radnje i pritisci na manje države uticati na proces glasanja u Generalnoj skupštini UN?
– Lobiranje i pritisak su od ključne važnosti, ali ne bi trebalo da potcenjujete snagu svog glasa. Srbi, kao i Jevreji, imaju veliku dijasporu. Oni Srbi koji žive van Srbije trebalo bi da dignu glas u ime svoje matice i da vrše pritisak na lokalne lidere i političare. Tako funkcionišu demokratije. Nije dovoljno sedeti po strani i žaliti se. Morate zasukati rukave i postati aktivni.
Zvaničnici Srbije i Republike Srpske tvrde da će ovom rezolucijom Srbima biti pripisan pridev “genocidan narod”. Da li su u pravu?
– Oni su u potpunosti u pravu kad to tvrde. Rezolucija će navesti ljude širom planete da na Srbe gledaju kao na “genocidnu naciju”: Upravo zato što se ovaj dokument fokusira isključivo na Srebrenici, a ne i na drugim zločinima kao što je bilo etničko čišćenje Srba od strane Hrvata. Na ovaj način stvara se lažan utisak da se čitav rat u BiH može sumirati onim što se dogodilo u Srebrenici. Ovo je veoma opasna manipulacija istorijskim pamćenjem. Nikada ne treba potcenjivati moć prošlosti i kako ona oblikuje budućnost. I zato je diplomatska bitka koju protiv rezolucije vodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić toliko važna. Sa zadovoljstvom sam saznao da je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije prošle godine otvorilo posebno odeljenje za javnu diplomatiju, na čijem je čelu dr Lilijana Nikšić, kako bi unapredio bolje razumevanje pozicija Srbije u svetu. Takav rad je ključan da bi se sprečilo da pojedini elementi međunarodne zajednice Srbiju slikaju u lošem svetlu.
Da li bi donošenje rezolucije bilo ključni argument za ukidanje Republike Srpske?
– Odluka vlasti bosanskih Muslimana da susponzoriraju rezoluciju bez čak ni konsultacija sa Republikom Srpskom bila je šokantan i očigledno neustavan čin. To je učinjeno jednostrano i protivno vladajućoj strukturi zemlje koja je decenijama čuvala mir. U stvari, Vlada Bosne i Hercegovine je rekla Republici Srpskoj da ne cene njihovo mišljenje ili doprinos, iako su to po zakonu obavezni. U braku bi čin takve izdaje verovatno rezultirao razvodom. Ako se tako nešto ipak dogodi, onda će oni u bosanskoj vladi, koji su podržali rezoluciju, biti krivi za svaku nestabilnost koju takva odluka može proizvesti.
Srpski heroji na Kosovu
Koliko će izglasavanje dokumenta o Srebrenici biti “vetar u leđa” privremenim institucijama u Prištini. Oni već godinama najavljuju tužbu za genocid protiv Srbije?
– Jednom kada se brana sruši, bujica vode koja se pokrene samo će se povećavati. Ne sumnjam da kosovski zvaničnici čekaju da vide šta će se desiti na glasanju o Srebrenici, jer ako ono prođe biće ohrabreni da krenu istim putem. Ako se srebreničkom rezolucijom Srbija označi kao “genocidna nacija” onda će Kosovo sigurno nastojati da to iskoristi za svoju kampanju.
Istovremeno, položaj srpske zajednice na KiM je sve teži. Predsednik Srbije ga je u Savetu bezbednosti UN opisao kao “etničkim čišćenjem pred očima međunarodne zajednice”. Slažete li se sa ovakvom kvalifikacijom?
– Tretman prema Srbima koji žive na Kosovu je sramotan i činjenica da ga međunarodna zajednica u velikoj meri ignoriše govori vam sve što treba da znate o njihovoj neobjektivnosti i poštenju. Poslednji put kad sam proveravao međunarodna pravna akta ljudska prava se odnose na sva ljudska bića, a to uključuje i Srbe na Kosovu. Kao Jevrejin koji je snažno vezan za zemlju Izrael, koja je kolevka jevrejske civilizacije, razumem koliko je Kosovo važno za Srbe. Tu je iskovana vaša nacija i to je srce vašeg naroda. Srbi koji žive na Kosovu uprkos svim ugnjetavanjima sa kojima se suočavaju su heroji vašeg naroda koji čuvaju vaše nasleđe. Oni zaslužuju da ih tako tretiraju.
U Gazi nema genocida
Mnogi analitičari tvrde da je ova rezolucija ustupak muslimanskom svetu zbog događaja u Gazi. Delite li to mišljenje?
– Ne, ne znam. Ne verujem da postoji bilo kakva veza između. Mislim da je rezolucija motivisana uglavnom evropskim političkim zabrinutostima, kao što je želja Nemačke da ponovo potvrdi svoju vodeću ulogu na kontinentu, a istovremeno sebe predstavlja kao vodeću kampanju za ljudska prava uprkos zločinima koje je počinila tokom Holokausta i Drugog svetskog rata.
Plašite li se da bi i Jevreji i Izrael takođe mogli da se nađu na listi “genocidnih naroda”, ma koliko to paradoksalno zvučalo?
– Nažalost, krajnja levica u SAD i Evropi već optužuje Izrael za “genocid”, jer se brani od Hamasovih terorista u Gazi koji su 7. oktobra prošle godine izvršili najveće jednodnevno masovno ubistvo Jevreja od Holokausta. Ovo je klasična taktika Palestinaca i njihovih pristalica. Oni započinju rat i čim izgube, igraju na kartu žrtve i bacaju zlobne laži na Izrael. Da budemo jasni: u Gazi nema genocida. Vojni stručnjaci iz celog sveta rekli su da izraelska vojska preduzima veće mere predostrožnosti da zaštiti civile u sukobu od bilo koje druge oružane snage na svetu. Jedini genocid bio je onaj koji je Hamas pokušao da izvrši 7. oktobra. Ali širom sveta postoji toliko antisemitizma da ne bi bilo iznenađujuće ako bi Palestinci pokušali da preslikaju Srebrenicu za svoje potrebe. Ali, bez obzira na to šta rade, Izrael će nastaviti ovaj rat sve dok se ne postigne pobeda.
Političke presude u Hagu
Presude Haškog tribunala govore da se u Srebrenici dogodio genocid, ali brojni eksperti tvrde suprotno. Kome verovati: presudama ili istoričarima?
– Važno je zapamtiti da su UN i njihove institucije, uključujući međunarodne sudove koje je osnovao, inherentno političke institucije sa agendom. Istina, Međunarodni sud je izgledao kao sud i bio je “obučen” kao sud, ali je na kraju to bila politička tvorevina političke institucije sa političkom agendom. Prema tome, iako bi njene odluke ponekad mogle biti usklađene sa pravdom, takođe bi mogle da budu vođene političkim ili diplomatskim potrebama.
Uloga Nemačke
Šta je, po Vašem mišljenju, trebalo uraditi pre nego što se rezolucija našla pred UN?
– Da su predlagači rezolucije zaista bili zainteresovani za promociju mira, trebalo je da sazovu sve relevantne strane koje su bile uključene u rat u BiH i zajedno rade na izradi teksta koji je prihvatljiv za sve i koji priznaje patnje svih etničkih grupa tokom sukoba. Štaviše, teško je ne videti ironiju u činjenici da je Nemačka, koja je izvršila Holokaust, najveći i sistematski akt genocida u ljudskoj istoriji, jedan od glavnih sponzora rezolucije o Srebrenici. S obzirom na ono što su Nemci uradili pre manje od jednog veka, teško da su u poziciji da propovedaju drugima.
Medijske laži
Brojni stručnjaci za holokaust, posebno iz Izraela, nedvosmisleno tvrde da u Srebrenici nije bilo genocida, ali njihovo mišljenje niko ne želi da čuje. Šta je po Vama razlog?
– Međunarodni mediji decenijama ne ispunjavaju svoju ključnu misiju, a to je da informišu javnost na nepristrasan način. Svako ko prati štampu zna da je ona puna pristrasnosti, spinovanja i dezinformacija. U protekle tri decenije Srbija nikad nije dobila pošteno izveštavanje u svetskim medijima, koji su zemlju obojili u tamne boje. Oni imaju fiksiran narativ koji pokušavaju da prenesu javnosti i sve što nije u skladu s tim narativom, ili što ga dovodi u sumnju, često se odbacuje ili ignoriše. I mislim da je to ključni razlog zašto se ne čuju glasovi stručnjaka za holokaust i drugih koji ono što se dogodilo u Srebrenici ne definišu kao genocid. To je tužna i teška istina.
