Nove prognoze Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) nagoveštavaju tešku budućnost za svetsku ekonomiju, obeleženu slabim rastom, eskalacijom trgovinskih napetosti i velikom zaduženošću, izjavila je direktorka MMF Kristalina Georgijeva.
– Nisam previše pesimistična, jer ako pogledamo kretanje svetske privrede istina je da bi moglo biti bolje, ali i mnogo gore – rekla je Georgijeva tokom rasprave u sedištu MMF-a uoči sastanaka koji se održavaju naredne nedelje Vašingtonu, prenosi Hina.
Globalna trgovina više nije motor rasta kao što je nekad bila, ali nije postala ni teret, rekla je šefica MMF-a, ističući da su decenije međuzavisnosti ipak bile brana talasu trgovinskih ograničenja, koji je krenuo nakon pandemije kovida.
Sve izraženiji protekcionizam i sve veća trgovinska ograničenja štete globalnoj ekonomiji, ograničavaju rast trgovine i koče već oslabljenu svetsku privredu, kazala je Georgijeva, kojoj je ovog meseca počeo drugi petogodišnji mandat na čelu MMF.
Među retkim dobrim vestima izdvojila je posustajanje inflacije i povratak stabilnih cena, uz uredno poboljšanje situacije na tržištu rada u Sjedinjenim Državama i Evropi. Sjedinjene Države nisu u recesiji, iako su kamatne stope u protekla tri ciklusa izazvale značajno slabljenje ekonomske aktivnosti, i očekuje se da će broj nezaposlenih ostati relativno nizak, rekla je.
Kina usporava, Indija ubrzava, američkoj ekonomiji ide prilično dobro, ali Evropa može bolje, poručila je Georgijeva.
– Naše prognoze ukazuju na tešku kombinaciju slabog rasta i velike zaduženosti, odnosno na tešku budućnost – rekla je Georgijeva, ukazujući na mešovite ekonomske prognoze za glavne svetske igrače.
Rast u celini neće biti dovoljan da se iskoreni siromaštvo u svetu, da se otvori potreban broj radnih mesta ili generišu poreski prihodi potrebni za servisiranje ogromnog duga i finansiranje ulaganja, ocenila je direktorka MMF-a.
Tvrdokorno visoke cene nesrazmerno pogađaju siromašne, a sukob na Bliskom istoku mogao bi eskalirati i destabilizovati regionalne ekonomije i globalna tržišta robe, upozorila je i dodala da brine i povećanje vojne potrošnje, jer smanjuje raspoloživa sredstva za druge prioritete, uključujući pomoć zemljama u razvoju.
Izgledi su sumorni, ali može se napraviti dosta toga da se podstakne rast, smanji dug i izgradi otpornija ekonomija, naglasila je, istakavši da države mogu sarađivati kako bi sačuvale prednosti trgovine, osigurale fiskalni prostor za zelenu tranziciju i ukinule subvencije za fosilna goriva.
