Najbolji srpski teniser Novak Ðoković, posle osvajanja osme titule na Australijan openu, prevazišao je Rafaela Nadala po broju osvojenih bodova i zvanično se vratio na prvo mesto svetske ATP liste. A, posle prvog grend slema sezone oglasio se i njegov otac Srđan, koji je podsetio na težak period i bombardovanje koji je cela porodica kao i zemlja prošla.
On je u intervjuu za Telegraf, govorio o utiscima posle Australije, kao i o ciljevima koje je Novak postavio. Naravno, objasnio je i kako se on lično osećao tokom finala koje je Novak igrao protiv Dominika Tima.
– Meni je bilo strašno teško, ali ja znam koga imam, najboljeg sina i najboljeg sportistu na svetu. Kada je navažnije, on je najbolji, i to je pokazao i ovog puta.
‘
– A bilo je strašno teško i teško sam to podneo, moraću to gledanje mečeva uživo da svedem na minimum. Bilo mi je užasno teško, sutradan kada vi mladi ljudi dobijete decu videćete kako je to teško.
– Šta god da igraju, prvenstvo ulice u klikerima, bilo šta, ljudi svoje dete gledaju onako kako je Bog zapovedao, jer su deca ono što ide iza nas i to je suština života i življenja. Moja deca su sjajna u svakom pogledu, prevazišli su svog oca u svakom pogledu već odavno i to je moj najveći uspeh.
NEPOŠTOVANJE NOVAKA
Srđan se dotakao i navijanja u finalu, koje je često umelo da bude protiv svetskog broja 1.
– Sedmostruki prvak Australijan opena igra na centralnom terenu gde nikada nije izgubio finale, protiv nekog Austrijanca i oni navijaju za Austrijanca. Zamislite vi to nepoštovanje. Ali tako je i u Londonu, u Njujorku, u Parizu nije baš tako, u Madridu je tako… To je sport bogatih ljudi i oni ne mogu da shvate da je neko iz siromašne i male Srbije najbolji već 10 godina najbolji na svetu.
– Ali samim tim što navijaju protiv njega, oni mu daju dodatnu snagu i čine to da on postane najbolji svih vremena u svim statističkim podacima. Najbolji je svih vremena, a Srbin je i kada završi svoju tenisku karijeru, živeće u svojoj zemlji, sa svojim narodom i u svom gradu.
‘
BOMBARDOVANJE JUGOSLAVIJE
Novak je na konferenciji posle finala izjavio da mu često, kada mu je najteže, pomisli na ratove u Srbiji tokom devedesetih, bombardovanje i sankcije tokom kojih je naš narod čekao u redovima za hranu. Srđan je za Telegraf opisao kako je Novak to proživljavao.
– Naravno da je bio, sve vreme bombarovanja je bio tu, i on i njegova braća. On je imao 12, Marko osam, Đorđe četiri godine i sve vreme smo bili tu. Više puta smo iskakali od detonacija iz kreveta, jer smo spavali svi zajedno i to su traume koje će vući ceo život. Sve može da se oprosti, ali to nikada.
– Da bombarduješ ti moju zemlju, moj narod, moju decu, moje prijatelje i njihovu decu, mlade ljude koji svi imaju traume evo već 20 godina koliko je prošlo od tada. Ali Novak svojim primerom pokazuje da ništa nije nemoguće, da smo mi stara evropska civilizacija, da se borimo za svoj status i niko ne može da nam zabrani da se borimo za svoje, da pevamo svoje rodoljubive pesme, nikoga ne vređajući, nego dajući podršku svom narodu i sebi samima.
