Novak Đoković je tokom boravka u Kini, u koju se vratio posle pet godina odsustva, uz brojne aktivnosti za jednog od glavnih sponzora, a možda i baš zbog njih, dao opširan intervju za magazin “Vog”.
Uz mnogo priče o popularnoj kulturi, vezama tenisa i mode, bilo je naravno i priče o samom sportu i Novakovoj karijeri i životu.
Očekivano, prvo pitanje odnosilo se na osvajanje zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Parizu i misli koje su Đokoviću prolazile kroz glavu kada su se emocije primirile.
– U tome i jeste stvar – emocije se nisu stišavale neko duže vreme, da budem iskren. Nisam zapravo dozvoljavao sebi da razmišljam o tome koliko sam blizu cilja sve do meč lopte. I onda sam pobedio. Osetio sam toliko intenzivne emocije, toliku količinu emocija kakvu nikad na teniskom terenu nisam osetio.
Igrao sam možda i svoj najbolji tenis, na velikoj sceni, protiv Karlosa koji je bio u dobroj formi. I to je bio neverovatno jedinstven meč, jedan od najgledanijih događaja na Olimpijskim igrama u svim sportovima i zaista je bilo zadovoljstvo biti deo istorije na taj način. Osvajanje te medalje, uz moju porodicu, dok moja deca gledaju, dok su tu bili moji prijatelji iz olimpijskog tima Srbije koji su došli da me bodre… Pun krug, zaista, nakon što sam ostvario sve sjajne stvari koje tenis ima da ponudi. Zlatna medalja je bila deo koji nedostaje i zaista sam osetio iskrene emocije nakon pobede i u Olimpijskom selu kada sam proslavljao sa srpskim sportistima, svi su došli, plesali smo i pevali – ispričao je Novak.
Zanimljiv je bio i odgovor na pitanje da li odlazak Rafaela Nadala i Rodžera Federera zatvara jedno poglavlje i menja tenis ili sport samo nastavlja da se razvija u svom pravcu:
– Ne vidim to tako crno ili belo. Mislim da ja pripadam toj staroj gardi koja možda više ne može da se nosi sa mladima. Definitivno dolazi do promena, to je prirodan proces i već nekoliko godina se o tome priča. Imamo sada mlade momke, ali takođe imamo i generaciju koja je između: Zvereva, Medvedeva, Cicipasa. Sve su to momci koji su ili bili ili su sada u top 10, Medvedev je bio broj jedan. Oni će biti tu još neko vreme zajedno sa mlađima.
Ali, pretposvaljam da vi mislite na Sinera i Alkarasa. U poslednjih 12 meseci njih dvojica su razvili neverovatno rivalstvo i to je ono što zaista privlači pažnju ljudi. Ljudi možda i ne prate tenis kao takav, ali svako prati velika rivalstva.
A Novak se našao u rivalstvu sa još dva igrača, tri ako dodamo i Endija Marija:
– Prvih nekoliko godina moje karijere, dok sam pokušavao da se probijem, glavno rivalstvo je bilo između Federera i Nadala. Mislio sam, osećao, kao da nema mesta za trećeg.
Imao sam rivalstvo sa Endijem Marijem. On je mojih godina, odrasli smo zajedno, ali uz naše rezultate i dostignuća, tokom godina se veliko rivalstvo razvilo u “veliku četvorku”. Mislim da je to nešto što je ostavilo dobar, veliki pečat na tenis. I zato mislim da je na kraju veoma dobro da imamo svežu krv i novo rivalstvo koje je čvrsto, autentično i koje jednostavno privlači ljude.
I za kraj pitanje o GOAT trci, da li Novak o tome razmišlja, da li mu se dopada sam taj termin?
– Mislim da je to postalo bitno i prisutno tek pre nekih pet do sedam godina ili tako nešto. Ako je rasprava o tome ko je GOAT nešto što ljude koji prate tenis zaista zanima, podržavam to. I sviđa mi se. Neću reći šta ja mislim o tome i ko je GOAT. Ostavljam ljudima da o tome diskutuju. Ja moram da ukažem poštovanje ranijim generacijama, tenis kao sport se mnogo razvio i napredovao, čak i sam reket se promenio i zato je veoma teško reći. Ljudi vole da raspravljaju o tome kako bi neko kao Bjern Borg ili Rod Lejver ili Džon Mekinro igrali danas, ili ja, ili bilo ko drugi. Nikad to nećemo znati. Ja sam samo počastvovan što sam deo te grupe, počastvovan sam što mogu sebe da nazovem učenikom istorije tenisa i igre. Iako sam ih video mnogo puta i dalje se naježim kada ih sretnem, te legende, svaki put – zaključio je Đoković.
