Koji ti je omiljeni pisac i zašto?
"Za ovo druženje bih izdvojio Branka Ćopića i Ivu Andrića. Ćopića izuzetno cenim, a i moja fondacija podržava rad pozorišta ‘Boško Buha’, koje će naredne godine obeležiti sto godina od njegovog rođenja. S druge strane, Andrić je naš nobelovac koji je zadužio Srbiju, kao i Čopić, i učinio mnogo toga za naš narod. A, ovom prilikom, želim da se zahvalim i mom velikom prijatelju Emiru Kusturici, koji je u saradnji sa Vladom Republike Srpske sagradio Andrićgrad u Višegradu, posvećen velikom piscu.
Šta voliš da radiš u slobodno vreme?
"Od kada sam postao otac, i nemam previše vremena za druge obaveze. Trudim se da pomažem svojoj ženi oko sina, koji sada ima oko šest nedelja, pa tako uglavnom sve vreme provodim s njima dvoma (iako ona obavi veći deo posla). Ali, u mom ’prošlom’ životu, voleo sam da se bavim drugim sportovima, provodeći vreme u prirodi, a nadam se da ću isto raditi i u budućnosti sa mojim sinom“.
Šta najviše voliš da radiš sa sinom?
"Želim da gledam svaki njegov potez, svaki dah, bukvalno sve što moj sin uradi, jer ne želim ništa da propustim. Pošto su mi svi rekli da klinci jako brzo rastu, pa želim što više da uživam“.
Kada bi mogao da biraš – da li bi pre izabrao tenis sa Pitom Samprasom ili skijanje sa Albertom Tombom?
"Kada bih mogao da biram… Uh, težak bi to bio izbor. Gotovo nemoguć. Ali, trudio bih se da napravim neko druženje koje obuhvata i skijanje i tenis, celodnevni program sa Samprasom i Tombom. Iako sam odrastao na planini, i veliki sam ljubitelj skijanja, ipak bih kao teniser morao da dam prednost Pitu".
Kako bi u tri reći opisao svoj fan klub "NoleFam"?
"Snaga, ljubav i podrška".
Kakav savet imaš za roditelje budućih tenisera?
"Svako ko se odlučio da postane teniser uticao je na celokupnu porodicu. Ja sam, na primer, krenuo iz jako teške situacije, iz zemlje koja je bila u ratu, ali se nisam predavao. Dobar deo čoveka dolazi iz kuće, a sve je lakše kada slušate roditelje i upijate njihove savete, jer samo tako možete da napredejute. Takođe, i roditelji moraju da povedu računa oko načina i principa na koji poklanjaju pažnju i utiču na svoje dete. Mora da postoji granica. Tako, rad na terenu treba ostaviti profesionalcima, dok bi neke stvari i samo dete trebalo da odluči".
Šta kažeš protivniku na mreži?
"Često mi postavljaju to pitanje, uglavnom novinari, ne bi me čudilo da postave i mikrofon na mreži… Uglavnom je to ’Dobar meč’, ’Sjajna igre’ ili nešto u tom kontekstu… Ali, ima i mečeva kada igram sa svojim prijateljima, kada uglavnom sledi i zagrljaj“.
