Srbi su najbolji kada im je najteže! Ova krilatica, toliko puta dokazana u sudbinskim okršajima za slobodu, potvrđena je i na letnje Svete vrače usred prestonice Ujedinjenog Kraljevstva. Savesni hroničari pobeda Srbina od čelika nisu iznenađeni. Zaklinju se da se Nole radovao kad god je igrao na pravoslavne praznike.
Nalazite se na najprestižnijem teniskom stadionu na svetu. Gubite nakon četiri i po sata igre. Čini vam se da su svi protiv vas i sudija, 20.000 navijača, oko sokolovo i skupljači loptica… Naspram vas se nalazi najtrofejniji teniser svih vremena. Isti onaj koji vam je tri meseca ranije naneo prvi poraz u sezoni i prekinuo niz od 41 pobedu. Ima dve meč-lopte i servira na jednom od svojih najdražih turnira. Sve je spremno za slavlje i od vas se očekuje samo da mu na mreži gospodski pružite ruku i čestitate. I šta vi uradite? Pošaljete sve u neku stvar, i sudiju, i 20.000 navijača koji su protiv vas, i oko sokolovo koje vas je nerviralo, i skupljače loptica! Sve! I odigrate najbolji udarac u istoriji tenisa! Preokrenete meč. Srpskom teniseru Novaku Đokoviću klanja se ceo svet! Mediji širom sveta se utrkuju ko će više hvalospeva da napiše na račun veličanstvenog Srbina.
Ovako je sportski novinar Armin Hasanbegović u autorskom tekstu, objavljenom na hrvatskom portalu Index.hr, opisao novi podvig Novaka Đokovića.
Ušao u udžbenike
Mnogi se pozivaju i na čuvenu srpsku osobinu kojom se bave i stranci. Poznati kanadski reporter Skot Tejlor napisao je knjigu “Inat”. To je naslov i izvornog izdanja, jer tvrdi da za ovu reč ne postoji odgovarajući izraz u engleskom jeziku i da je ona “oličenje duha srpskog naroda”.
Samo malobrojni znaju da je Novak Đoković ušao u udžbenik socijalne psihologije koji se izučava na američkim univerzitetima. Inspiracija je znanima i neznanima, sportistima, umetnicima, naučnicima, akademicima.
Pesnik Matija Bećković, u svom stilu, raskošnim rečnikom, objasnio je za “Vesti” u čemu je tajna vaseljenskog uspeha našeg asa:
– Srbi ne znaju šta je tenis, ali znaju šta su megdani i taj Novakov meč ima ogromnu simboličku vrednost. Novak Đoković je Miloš Vojinović u Mlecima. On se pokazuje jači u onome u čemu kao jači važe drugi, tako da je najjači kad je “stani-pani”. To je jedno čudo, koje gleda svet. Mislim da mu ono navijanje protiv njega daje pravi motiv i još veću snagu. Nisam takav meč nikad video – kraće je trajao megdan Marka Kraljevića i Muse Kesedžije i mogao je i Novak na kraju da kaže: “Lele meni do Boga miloga, gde pogubih od sebe boljega.” To ne znači da je Rodžer bolji, nego je to jedna od naših najvažnijih moralnih krilatica. Ti se stihovi navode kao sila našeg nacionalnog morala, kao ono što je govorila majka Jevrosima: “Nemoj sine govoriti krivo ni po babu ni po stričevima, no po pravdi Boga istinoga.” Novak je naš Kraljević Marko, jer zašto bi naši čobani po onim visoravnima gledali Novaka, kada bi bila samo reč o tenisu. Kosovo polje se sada svelo na teniski teren. Novak je pokazao svu svoju moralnu jačinu – ono kod njega nije reket, nego sablja. Mi smo bili na ivici živaca, a Novak je bio miran. Kao što kaže Ivo Andrić: Ne treba da se uzbuđuje pisac, nego čitalac. Dakle ne treba da se uzbuđuje Novak, nego mi. Novak je naš kulturni heroj.
Lekcija naciji
Klinički psiholog Aleksandra Janković ističe da je Đoković neobična struktura ličnosti u duhovnom smislu, jer pokazuje neku vrstu smirenja koje je karakteristično za mnogo starije ljude od njega.
– Tu smirenost duhovnika pokazuje kad je najgore, kada ga ponižavaju i ometaju i kada je, kao u finalu Vimbldona, igrao protiv velikog dela stadiona. On čak i po izrazu lica podseća na patrijarha Pavla, a zadržao je, i pored ogromnih uspeha, skromnost koju pokazuje i time što ne iskazuje mržnju prema protivniku na terenu i ne želi da ga porazi i omalovaži, već da pobedi. Zato ga ljudi vole.
Svetski cenjeni džez pijanista Dimitrije Vasiljević, koji danas živi i radi u Nju Orleansu, smatra da je reč o vanserijskom pojedincu koji je prošao ekstremno retkim, trnovitim putem:
– Svakako da je u njegovoj velikoj pobedi i osvajanju petog vimbldonskog trofeja važan motiv bio i inat da trijumfuje u krajnje nepovoljnim uslovima u kojima je, bezmalo ceo stadion navijao protiv njega. Ipak, smatram da su procesi koji su se dešavali u njegovom umu i telu tokom tog meča, daleko kompleksniji od niskih strasti, poput tog famoznog inata, kakve naš narod masovno sada (i inače) pokušava da mu pripiše. Novaku ovo nije prvo pojavljivanje u finalu tako velikog turnira, baš naprotiv. Siguran sam da ga je njegovo ogromno iskustvo navelo da u glavi vodi borbu pre svega sa samim sobom, dakle da ostane smiren i naizgled indiferentan prema događajima na terenu i stadionu. Naši ljudi su skloni da olako kritikuju i isto tako olako dižu u nebesa, pa to redovno rade i sa Đokovićem. To pokazuje opšte neudubljivanje i nerazumevanje nacije u veličinu ovog čoveka i put kojim on ide, a koji daleko prevazilazi “loženje” masa na ovaj ili onaj njegov postupak, uspeh ili neuspeh, kao i njihovo narodsko tumačenje njegove motivacije i snage. Dakle, od ovog čoveka mi Srbi treba da UČIMO, a ne da se POISTOVEĆUJEMO s njim i njegovim podvizima, kako to obično umemo da radimo. Jer, od Novaka svako od nas može da izvuče pouku o tome kako se TALENAT iskorišćava na pravi način, kako je OZBILjAN RAD neizostavan na putu ka uspehu, i kako je VOLjA ta koja obara velike prepreke, a ne inat, mržnja, jed i negativna osećanja prema okolnostima i protivniku, čak i ako dotični to nekad i zaslužuju.
Aleksandar Ilić, pevač
Melem na ranu
– Ovo nije bio običan meč, već epski. Što se tiče Noleta, svakako je u pitanju taj srpski inat. Meč je gotov kad on kaže, a ne protivnik. Njegov mentalni sklop je za divljenje. Toliko je pobeda Novak imao, ali nijedna nije legla kao ova u nedelju. U moru ružnih vesti, ovo je melem na ranu. Hvala mu što nam ulepšava živote u ovom sivilu.
Lena Kovačević, umetnica
Zlatni dečko
– Naš zlatni dečko. Bravo. Za sve nas koji smo u nedelju po podne (pro)vrištali.
Zoran Dašić Daša, vođa Legendi
Snažni karakter
– Novak je sportista i treba da se oseća kao građanin sveta. On dolazi iz Srbije i uvek će biti tako sa publikom. Svaka mu čast na svemu. Jedna kompletna ličnost. Veliki je borac, snažnog karaktera i mnogi bi trebalo da se ugledaju na njega.
Ivan Bekjarev, glumac
Nagrađena dobrota
– Ma, šta reći o Novaku. Rečima o njemu, čini mi se, samo bi pokvarili taj veličanstveni uspeh. Ja sam meč jedva preživeo, u ovim godinama za moje srce je to preveliko uzbuđenje. On je uspeo, ne samo zahvaljujući napornom radu, nego, ja mislim, i zahvaljujući čistom srcu i duši. On je veliki humanitarac, a takva dobrota se onda i vrati kroz sjajan uspeh – rekao je za “Vesti” poznati glumac Ivan Bekjarev.
Gordana Lazarević, pevačica
Najjači kad je najteže
– Novakove pobede doživljavam kao da je moje dete pobedilo! Mi svi u Srbiji njega doživljavamo kao da je baš iz naše kuće. Juče sam plakala od sreće dok sam gledala kako prima pehar. On je ponos Srbije, on je oličenje svega pozitivnog što se tiče srpskog mentaliteta. Mi kao narod smo “izbaždareni” da smo najjači kad je najteže i to je ono što njega vodi do pobede i do svetskog uspeha – rekla je Goca za “Vesti”.
Moma Jakovljević, lekar
Narod inata
– Ne volim kad neko kaže: “Eto, jedan Srbin, a uspeo.” A što jedan Srbin ne bi uspeo? Pa, mi smo narod inata, a to je nekad odličan pokretač za sportiste. Mi smo zemlja koja je imala jednog Nikolu Teslu, jednog Mihajla Pupina i zašto Srbi onda ne bi imali i jednog Novaka Đokovića? To je mlad čovek koji je od najranijeg detinjstva radio na jačanju svog duha, on je svoj mentalni sklop izgradio, niko mu ga nije poklonio. Iza toga stoji trud! Fizičku snagu može da izgradi svako, ali svi zanemare taj drugi, daleko važniji deo, da mora da se radi na jačanju svojih umnih kapaciteta, a on je to još kao mlad prepoznao kao važno i to ga je dovelo do uspeha. Razmišljao je drugačije od većine – rekao je Jakovljević.
