Rešenje za obnovu poplavljenih objekata dobili su vlasnici vikendica, oni što imaju i po nekoliko kuća, kao i građani koji ne žive u Srbiji. Izdato je čak i jedno rešenje za zidanje kafane. Njima je uručena novčana pomoć i do 600.000 dinara, a deo njih je dobio rešenje o zidanju nove kuće u vrednosti od oko dva i po miliona dinara. Prevare su otkrivene u Obrenovcu, Svilajncu i Paraćinu.
Marko Blagojević, direktor Kancelarije za obnovu posle poplava, objašnjava za da su iza tih prevara ljudi koji su nabavili lažne izjave svedoka, pa su od opština i dobili rešenje za pomoć.
"Osnovni uslov za dobijanje pomoći jeste da su ljudi vlasnici poplavljenog objekta i da u njemu stalno žive. Odluka je takva jer su državni novčani resursi ograničeni, a cilj je da rešimo stambene probleme, a ne da ljudima zidamo vikendice i pomoćne objekte. Međutim, za pomoć su konkurisali i oni kojima su poplavljene vikendice, a žive na drugim lokacijama. Uz pomoć dva svedoka, uglavnom komšija, vikendaši su lažno tvrdili da su živeli u tim uništenim objektima pa su dobili novac", objašnjava Blagojević.
Pomoć je dobio i čovek koji je imao kuće u nekoliko poplavljenih područja, a u svakoj opštini je konkurisao za novčanu pomoć. U svakoj dokumentaciji priložio je i izjave "svedoka".
"On, logično, ne može za stalno da živi u više kuća, ali je u svakoj opštini dobio pomoć. Ima i nekoliko gastarbajtera koji su lažirali dokumentaciju, dobili novac i s parama se vratili u inostranstvo, u zemlje u kojima stvarno žive i rade. U jednom slučaju, novac je dat za kuću u kojoj je u prizemlju kafana", kaže Blagojević.
Većina gastarbajtera je dobijeni novac odnela tamo gde i živi – u Beč i Minhen. Kancelarija za pomoć poplavljenima sumnja i u dva rešenja kojima je odobren novac za zidanje kuća od po 2,5 miliona dinara pa su zaustavljene uplate. Većini "spornih" je isplaćeno od 120.000 do 600.000 dinara. Posle otkrivenih prevara, Kancelarija je počela kontrolu rešenja.
"Rešenja su data na proveru tužilaštvu jer je to krivično delo navođenja državnih organa na overu dokumentacije lažnim izjavama", kaže Blagojević.
On navodi i da sporna rešenja moraju da se isprave.
"Slučajevi moraju da se reše pre početka zidanja. Opština ne može da izmeni rešenje bez saglasnosti klijenta. Nije nam cilj da krivično gonimo te ljude, već da oni da vrate novac", dodaje Blagojević.
