Od oktobra prošle 2009. godine – kada je ova droga zaplenjena – odmotava se klupko zločina, kriminala i politike. Iz svega što je moguće pročitati u novinama ili doznati sa televizijskih i radijskih emisija, izlazi da je kriminalna organizacija braće Šarić bila jedna od najvećih kriminalnih organizacija u Evropi.
Tokom dugog niza godina delovali su promišljeno, oprezno i svestrano. U odnosu na ovu organizaciju, zloglasni Zemunski i Surčinski klan čine se kao gomila divljih i preglasnih uličnih siledžija. Kriminalni koncern sa sedištem u malom crnogorskom mestu Pljevljima nije tek organizacija švercera droge, već veliki sistem čiji su zakoniti i nezakoniti poslovi vredeli nekoliko milijardi dolara.
Javnost je od samog početka ove neprijatne afere imala razloga da bude sumnjičava. Takva organizacija razotkrivena je tek policijskom zaplenom droge. Mnogobrojne službe i agencije: od poreske službe, preko revizora i kontrola do carine – godinama ništa nisu primećivale. Nedavno su dvojica navodnih pripadnika ove kriminalne organzacije puštena iz pritvora u kom su se nalazili u Crnoj Gori.
Crnogorsko pravosuđe tvrdi da srpske vlasti nisu dostavile potrebne dokaze i dokumenta. Iz Beograda uzvraćaju da u interesu istrage ne mogu da ispune sve formalne uslove ovog zahteva. Istovremeno, jedan od vođa crnogorske opozicije izjavio je da jedna trećina novca pristiglog u Crnu Goru od sticanja nezavisnosti 2006. godine, potiče upravo od narko-kartela.
Predsednik crnogorske vlade, Milo Đukanović je prošle sedmice optužio Srbiju da je sračunato podigla optužnicu protiv Šarića i da su ga medijskim najavama istrage podstakli da se skloni iz zemlje. Istovremeno, izjavio je da nema prepreka da Šarići dobiju crnogorsko državljanstvo pre nego što budu pravosnažno osuđeni. U našoj javnosti proširio se glas da je rođak šefa kabineta ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića u poslovima sa osobama bliskim kriminalnoj organizaciji braće Šarić. Dačić je izjavio kako "ne beži od ostavke".
Sve ove naizgled povezane i zabrinjavajuće vesti govore u prilog čuvenoj misli prema kojoj pojedine države nemaju mafiju, već naprotiv mafije imaju državu. Kako se dogodilo da jedna velika kriminalna organizacija ostane tako dugo neotkrivena? Otkuda sve te sumnje, te stvarne, pretpostavljene ili izmišljene veze između vlasti Srbije i Crne Gore i najvećih švercera droge na našem kontinentu?
Činjenica da je ova velika kriminalna organizacija tek sada otkrivena pokazuje koliko je naša država slaba. Slabost je dugogodišnja i nju teško može da prevaziđe sama demokratska vlada oligarhijskih i korumpiranih stranaka. Ipak, razvoj države i njeno postepeno uključivanje u EU smanjuje manevarski prostor ovakvim, džinovskim kriminalnim organizacijama. Takve organizacije se svuda, pa čak i u najrazvijenijim državama sa velikom demokratskom tradicijom, postepeno u izvesnoj meri uključe u legalne tokove, pa je onda gotovo nemoguće razotkriti ih i razoriti.
Treba li posebno objašnjavati koliko su naše vlasti sposobne da se odupru ulaganjima "iz inostranstva" vrednim milijarde dolara. Posebno nakon što je prošle godine celokupna privatizacija donela manje od milijarde evra. Zahvaljujući privatizacionim prihodima našoj državi je uopšte moguće da sastavi budžet i isplati penzije (ove godine u tu svrhu biće uloženo više od dve milijarde evra budžetskog novca!). Iskustvo naše privatizacije pokazuje da je kod nas često stizao "prljav" novac.
Još je rimski imperator Vespazijan primetio da "novac ne smrdi". Nevolja je što malim oligarhijskim vlastima državica kakve su naša i crnogorska, on po pravilu i isključivo miriše.
Srbija će, na putu ka modernoj, pravnoj, bogatoj i snažnoj državi, morati da slomi organizovani kriminal. Ipak, prepreke na tom putu biće ne samo korumpirani, nestručni ili zlonamerni političari, već i nestabilnost države, stranački antagonizmi, siromaštvo naroda, propale državice u okruženju, kao i činjenica da organizovani kriminal i narko-karteli postoje i u bogatim i pravnim demokratskim državama (mada nemaju taj značaj i uticaj kao na siromašnom Balkanu). Malo je verovatno da će se vlada obračunati sa vezama organizovanog kriminala u svojim redovima, pre svega zato što su te veze teško dokazive, dok moralna odgovornost malo znači sudu, a nema ni posebnu vrednost kod naših birača.
