Nova velika studija je pokazala da jedan u svakih 100 pacijenata hospitalizovanih zbog kovida ima komplikacije na mozgu, poput šloga i moždanog krvarenja. Mnogi od tih pacijenata već su imali hroničnih tegoba poput visokog krvnog pritiska, srčanih bolesti i dijabetesa. Pritom, prethodna istraživanja pokazala su da osobe koje su preležale teži oblik kovida dugo imaju neurološke i psihičke probleme.
Otkad se pojavio kovid, lekari su uvideli da ova bolest, prvo prepoznata kao respiratorna jer napada pluća, zapravo pogađa i bubrege, stomak, krvne sudove, a može da izazove i neuropsihološke probleme.
Gubitak čula mirisa kao simptom korone govori nam da virus pogađa periferni nervni sistem. Međutim, ispostavilo se da kovid pogađa i centralni nervni sistem, te izaziva glavobolju, vrtoglavicu, konfuziju i napade.
Sada je velika internacionalna studija sa Univerziteta Tomas Džeferson u Filadelfiji pokazala da jedan odsto pacijenata hospitalizovanih zbog Covid-19 razvije potencijalno fatalne komplikacije na mozgu, pišu na sajtu MedicalNewsToday.
Pod tim opasnim komplikacijama lekari navode moždani udar, krvarenje i upalu pod nazivom encefalitis.
– Dosta se govorilo o upali pluća koju uzrokuje kovid, a o drugim organima koji takođe mogu da budu pogođeni ovom bolešću ne govori se dovoljno. Naša studija pokazuje da komplikacije centralnog nervnog sistema predstavljaju ozbiljan uzrok smrtnosti u ovoj strašnoj pandemiji – kaže dr Skot H. Faro, profesor radiologije i neurologije koji je vodio studiju.
Hronične bolesti faktor rizika
Studija je obuhvatila skoro 40.000 pacijenata hospitalizovanih u Americi i Evropi, njihova starost je u proseku bila 65 godina i bilo je duplo više muškaraca nego žena. Mnogi od njih su imali neke bolesti pre korone, uglavnom srčana oboljenja, dijabetes, hipertenziju.
Od onih kojima je rađena ili magnetna rezonanca ili CT skener glave kod njih 442 je primećen problem na mozgu zbog kovida. To pokazuje da je oko 1,2 odsto pacijenata u grupi imalo komplikacuju na mozgu zbog kovida.
Doktori zato napominju da bi snimanje mozga trebalo više uzeti u obzir kod lečenja kovida.
Ova studija je pokazala i da su komplikacije tri puta učestalije kod ispitanih Amerikanaca nego kod Evropljana, a lekari pretpostavljaju da je tako zbog češćih komorbiditeta kod Amerikanaca.
Za sada se i dalje ne zna sa sigurnošću kako tačno infekcija centralnog nervnog sistema utiče na neurološke komplikacije. Pritom, važni faktori u svemu su i prejak odgovor imunosistema, upala, dehidratacija, nizak nivo kiseonika.
– Komplikacije s centralnim nervnim sistemom zbog korone podrazumevaju i direktno širenje virusa iz pluća i nazalne sluzokože, i indirektne autoimune faktore i fiziološke promene (hipoksija, zapaljenje, dehidracija) – rekao je dr Faro i dodao da su neophodna dalja istraživanja.
Takođe, akutni efekti kovida na centralni nervni sistem mogu dovesti do dugotrajnih neuroloških i kognitivnih simptoma.
Studija iz oktobra je pokazala da neki pacijenti koji su se oporavili od kovida imaju problema sa koncentracijom i pamćenjem, poznatim kao moždana magla, i to više meseci posle izlečenja.
Moguće su i dugoročne posledice na mentalno zdravlje.
Druga studija objavljena u maju pokazala je da je u pola godine od izlečenja od kovida 13 odsto pacijenata dobilo novu dijagnozu zbog neurološkog ili psihičkog problema. Najčešće dijagnoze su bile anksioznost, promene raspoloženja, nesanica, a nešto ređe demencija.
Ipak, i dalje se ne zna sasvim sigurno da li je kovid direktan uzrok svega toga. Zato je profesor psihijatrije sa Oksforda Pol Harison najavio nova istraživanja koja bi pokazala da li kovid ostavlja posledice i nakon više od šest meseci od izlečenja.
