Virus nepoznat čovečanstvu do 2019. godine, još dugo će biti prisutan među ljudima. I dok je prva generacija vakcina protiv Covid-19 doprinela spasavanju života, druga generacija cepiva će znatno ojačati imuni sistem čoveka za sve mutacije i to na duži vremenski period.
Ovo za “Vesti” tvrdi hemičar, dr Vladimir Cmiljanović, srpski naučnik iz Švajcarske, koji u okviru svoje kompanije Swiss Rockets ubrzano radi na razvijanju upravo te – druge generacije vakcina protiv koronavirusa.
Cmiljanović ističe da je zahvalan i ponosan što je nedavno dobio nacionalnu nagradu “Nikola Tesla” koju dodeljuje Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Naglašava da matica brine o našim ljudima u rasejanju
U intervju “Vestima” u decembru 2020. godine izjavili ste da je virus SARS-CoV-2 deset puta strašniji nego što se tada predstavljao u javnosti. I bili ste u pravu. Zbog čega se prećutkivala istina?
– SARS-CoV-2 koronavirus je potpuno novi virus o kome se pre 2019. ništa nije znalo. Mnoge države u svetu su naivno poverovale da će vakcine prve generacije rešiti sve probleme pandemije. Radeći sa najiskusnijim švajcarskim virolozima i imunolozima, shvatili smo da je virus mnogo “ozbiljniji igrač” i da moramo krenuti u istraživanja nove kompleksnije vakcine kako bismo se što pre vratili normalnom životu i bili duže imunski zaštićeni. Danas vidimo kakvu razmeru u svetu ima omikron varijanta virusa i što više ljudi se vakciniše to će situacija biti bolja.
Koja je Vaša procena kad je reč o novom omikron soju virusa?
– Omikron varijanta brzo napreduje širom sveta i moja procena je da će ovaj virusni soj potisnuti delta soj do aprila. Za nas naučnike bilo veoma iznenađujuće da vidimo veliki skok u broju mutacija kod omikron soja, posebno u predelu spajk proteina.
Čini se da ovoj pandemiji nema kraja, a da niko iz sveta nauke nema hrabrost da to i kaže?
– Prema mojim procenama, SARS-CoV-2 virus će biti prisutan još godinama, ali u oslabljenom obliku. Setite se španske groznice, tj. influence virusa koji je 1918-1920 odneo od 50 do 100 miliona života u četiri talasa. Te 1920. godine virus je postao kroz mutacije mnogo manje opasan po život i dan-danas je prisutan te se organizuju vakcine na godišnjem nivou. Takav scenario vidim i kod koronavirusa. U jednom trenutku će virus postati manje opasan po život, ali niko ne zna koliko dugo će to trajati. Zato je vrlo bitno da se vakcinišemo. Prva generacija vakcina spasava život, čovek može da se inficira, iako je vakcinisan, ali imaće blage efekte. Druga generacija vakcina će znatno ojačati imuni sistem, za sve mutacije i na duži vremenski period.
Osloboditi narod straha
Mnoge države su počele da uvode kovid-legitimacije. U Austriji se otišlo korak dalje uvođenjem zabrane kretanja nevakcinisanima. Koliko je to dobro rešenje i ima li uopšte rešenja da se pandemija obuzda?
– Veliki problem u suzbijanju pandemije su nevakcinisani. Prema mom mišljenju uzroci nevakcinisanja su strah i nesigurnost izazvani manjkom edukacije i nedovoljnog informisanja činjenicama. Taj strah i nesigurnost nastaju velikim delom i nemarnim socijalnim mrežama koje šire informacije bez činjenica ili ako određeni eksperti javno imaju totalno različita mišljenja kojima zbunjuju narod. Zato je bitno obrazovati ljude preko medija gde će se naučne informacije pojednostaviti kako bi ljudi sami shvatili da je vakcina jedino i najbolje rešenje.
Vaš kolega dr Janko Nikolić Žugić, imunolog i gerontolog sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Arizoni je nedavno za beogradsku “Politiku” izjavio da “Srbi igraju ruski rulet sa kovidom”. Čini se da to nije odlika samo Srba. Nove, pooštrene mere širom Evrope izazivaju talas protesta protiv ograničenja, a čini se da antivakserski pokret nikad nije bio jači. Kako objašnjavate da se to događa u 21. veku ?
– Taj fenomen sam prethodno pojasnio psihologijom straha i nesigurnosti. Neki ljudi uporno i tvrdoglavo ne žele da prime vakcinu, a kad im objasnim na jednostavan način naučne detalje, onda vidim da su razumeli moje poruke i sami odu da se vakcinišu. Takvim gestom su zaštitili svoj život i zdravlje drugih i pomogli u suzbijanju globalne pandemije. Dakle, edukacija putem medija bazirana na medicinskim i naučnim činjenicama, pojednostavljena tako da narod može da razume detalje jeste put kojim treba ići.
Nadomak cilja
U mnogim zemljama sveta veliki je broj zdravstvenih radnika koji ne žele da se vakcinišu. Mnogi su već izgubili posao, ali ne odustaju. Nije li to najbolji dokaz za sumnjičave?
– Kod mnogih zdravstvenih radnika nedostaje edukacija o kojoj sam već dovoljno rekao, pa se i kod njih javljaju strah i nesigurnost kao i otpor da prime vakcinu. To, naravno, kod ljudi stvara nesigurnost. Ali ti zdravstveni radnici nisu primer. Zato treba pričati sa takvim radnicima i informisati ih činjenicama i razumeti njihove strahove. Ako pored svega takvi zdravstveni radnici i dalje uporno ne žele da prime vakcinu, onda ti ljudi imaju neki ozbiljan problem sa samim sobom.
Druga velika nedoumica je zbog čega se zabranjuju autopsije umrlih od Covid-19. Brojne su teorije zavere oko toga?
– Autopsije nisu u svim zemljama zabranjene. U Nemačkoj su, na primer, rađene studije i autopsijama se ustanovilo da su ljudi uglavnom umirali od posledica kardiovaskularnih oboljenja, koja je izazvao ili pojačao virus.
Koja je Vaša prognoza, kada ćemo se vratiti normalnom životu ili nam predstoji “nova normalnost” koja će podrazumevati maske i stalno vakcinisanje?
– Sve dok se ne vakcinišemo, živimo sa koronavirusom u oslabljenom obliku ili dok virus prirodno ne oslabi, nećemo imati normalnost koju tražimo. Kad će virus prirodno da oslabi to niko ne zna. Ja ne čekam na tu mogućnost već radim na novoj vakcini kako ne bih zavisio od virusa.
U prethodnom intervjuu za “Vesti” najavili ste prvu švajcarsku vakcinu protiv korone. Koliko ste daleko od cilja?
– Završili smo uspešno pretkliničke studije i pripremamo se za kliničke studije. Trenutno radimo na kompleksnim procesima proizvodnje kao i na izgradnji nove fabrike koja će moći da pokrije globalnu potrebu.
Srbija brine o dijaspori
Vladimir Cmiljanović je zbog svog doprinosa svetskoj nauci, ali i promociji Srbije nedavno dobio nacionalnu nagradu “Nikola Tesla” koju dodeljuje Ministarstvo spoljnih poslova.
Da li su se slegli utisci povodom priznanja koje nosi ime po Nikoli Tesli?
– Zahvalan sam i ponosan što je ovakvo jedno veliko priznanje stiglo u moje ruke. Mi naučnici čitav život radimo iz ljubavi prema nauci i čovečanstvu, a kada dobijete ovakvu nagradu onda osetite zahvalnost i priznanje društva koje ceni taj rad. To vam daje energiju da nastavite svoj rad vredno, uporno i hrabro.
Koliko je važno što je Srbija vratila posebna priznanja najzaslužnijim građanima u dijaspori i regionu?
– To je ispravan i veoma lep gest Srbije. Izuzetno je bitno da znamo da cenimo i poštujemo životni trud i rad bilo koje osobe koja je doprinela društvu na bilo kom polju nauke, literature, politike ili sporta. Takvim poštovanjem pokazujemo širu svest i postajemo primer drugima. Na primer, kada je Švajcarska dobila informaciju o nagradi “Nikola Tesla” i ceremoniji, visoki predstavnici u Bernu su odmah prokomentarisili da je Srbija na lep i kulturan način odlikovala pojedince. Prijalo mi je veoma da Srbija bude primer drugima.
Iz Vaše perspektive, koliko se promenio odnos države prema dijaspori?
– Zbog raznih decenijskih teških situacija koje je Srbija imala, mnogo ljudi je napustilo našu zemlju u potrazi za hlebom i boljim životom. Tako sam i ja napustio svoju zemlju 2000. godine kao rukometaš i student hemije. Od tada do danas primetio sam pozitivnu promenu države prema dijaspori u prethodnih nekoliko godina. Doneto je nekoliko zakona o dijaspori sa značajem visokog državnog interesa. Ministarstvo spoljnih poslova organizuje redovne događaje u ambasadama kako bi se ljudi iz dijaspore povezali i sarađivali sa maticom na polju privrede, sporta, nauke ili kulture. Počele su intenzivnije da rade srpske škole u dijaspori kako bi se očuvao nacionalni identitet. Moja deca su takođe krenula u jednu takvu školu u Bazelu, što me posebno raduje.
Lek protiv raka
Vaša firma Swiss Rockets vodi istraživanje i u vezi leka protiv raka. Prema kliničkim studijama, koja je uspešnost vašeg leka bimiralisib i može li se reći da je rak – izlečiva bolest?
– Lek bimiralisib je druga generacija leka afinitor koji je od 2010. na tržištu. Afinitor se u najvećem broju slučajeva daje pacijentima kod kojih prethodne terapije nisu bile dovoljne. Bimiralisib, kao i afinitor, pokušava da od veoma smrtne bolesti napravi hroničnu bolest. Verujem da će nam sa bimiralisibom to poći od ruke.
Ako nije tajna, šta je još u planu kad je reč o Vašem naučno-istraživačkom radu?
– Naš sledeći korak je rad na vakcinama protiv kancera. Zamislite da odete kod kućnog lekara koji vam da vakcinu i kaže: Vi sledećih 10 godina ne možete da obolite od tog i tog raka. Želim tako nešto da stvorim sa svojim timom za čovečanstvo.
Porodična firma
Vaša kompanija je mala, porodična firma. Supruga i sestra su takođe naučnici. Priča li se u kući još o nečemu sem o nauci?
– Kod kuće se naravno priča o nauci, ali i o sportu jer smo svi rukometaši, a sestra i supruga su bile ozbiljne teniserke. Naš otac Dragomir je stari iskusni trgovac i biznismen i on vodi Swiss Rockets u Srbiji. Svi složno radimo na istoj viziji i ciljevima. Sestra Nataša i ja smo zajedno počeli da radimo na doktoratu. Ona je studirala u Srbiji i kasnije smo odlučili da istražujemo zajedno na polju onkologije za vreme doktorskih studija na Univerzitetu u Bazelu. Svi pronalasci su delo našeg timskog rada i bez nje ne bismo došli do naših otkrića. Nataša danas vodi sve naučne i kliničke projekte naše kompanije i izrasla je u izvanrednog menadžera. Supruga Nadežda je studirala u Rusiji i doktorirala u Švajcarskoj na čuvenom ETH, gde je takođe pronašla, kao Nataša i ja, novi način lečenja raka prostate. Sestra i supruga su uspešnije od mene, a pored svega su predivne majke i supruge.
Zdravlja, sreće i ljubavi
– Svim Srbima i čitaocima “Vesti” želim da pored svih teških situacija koje smo imali u poslednje dve godine nađu fizičku i mentalnu snagu i pozitivnu energiju u 2022. godini. Ovoj pandemiji će doći kraj! Ali poručujem svima i da se vakcinišu i da sa saosećanjem čuvaju zdravlje jedni drugima. Mi, naučnici i medicinski stručnjaci daćemo sve od sebe da vas dodatno zaštitimo i ubrzamo proces normalizacije. Želim vam zdravlje, sreću i ljubav kao i vašim porodicama. Živeli! – u novogodišnjoj i božićnoj čestitki Vladimir Cmiljanović.
Konkurs za talente
Posredstvom “Vesti” objavili ste i nezvanični konkurs za sve talentovane naučnike sa Balkana da Vam se priključe. Da li ste zadovoljni odzivom?
– Zadovoljan sam odzivom. Uspeli smo da zaposlimo nekoliko naših izuzetnih talenata u Srbiji i u Švajcarskoj. Taj broj će se u 2022. povećati.
U planu je da osnujete i Onkološki centar u Srbiji. Dokle ste stigli sa tom idejom?
– Trenutno je fokus na vakcini protiv korone i kliničkim studijama u Srbiji sa bimiralisibom. Čim se stabilizujemo sa koronom, krećemo u dalju realizaciju Onkološkog centra.
Dve doze nisu dovoljne
Šta naučnici danas znaju o ovom virusu, o novom soju i koliko Evropljani treba da ga se plaše?
– Nauka je munjevito napredovala kako bi se napravile vakcine koje preventivno aktiviraju imunološki sistem u borbi protiv virusa ili terapije koje pomažu u lečenju kovida. Vakcine prve generacije su fokusirane na spajk-protein od virusa i pokazalo se da je to nedovoljna strategija, jer virus nalazi način da sve bolje i bolje “zaobiđe” imunološki sistem aktiviran vakcinama prve generacije. Potrebno je tako aktivirati imunološki sistem da drugi virusni proteini ne napadnu, pa ako virus mutira na spajk-proteinu, moći ćemo da ga napadnemo sa druge strane. Veliki broj novih mutacija na virusu je prouzrokovao da dve doze vakcina nisu dovoljne, pa se zato sve zemlje vakcinišu trećom dozom sa kojom se poboljšava efikasnost spajk-antitela koja dobijamo kroz vakcinaciju i koja nas štite od virusa. Iako je efikasnost vakcina za ovaj virus opala, dokazano je da treća doza poboljšava efikasnost. Vakcina je jedini način da se zaštitimo od omikrona i delta virusa i svi oni koji nisu vakcinisani treba da se plaše omikrona još više, jer se ovaj virus veoma brzo i uspešno širi, a njegova virulenca nije manja od drugih sojeva kao npr. delta. Vakcinacijom bi se smanjio veliki broj hospitalizovanih i tako ogroman pritisak na zdravstveni sistem. Zato molim sve one koji ovo čitaju da se vakcinišu, a ja sam spreman da svima dam dodatne informacije ako je to potrebno i objasnim stvari koje nisu jasne.
Sojeva koliko i slova!
Čini se da će se ispuniti prognoza da će kovid-sojeva biti koliko i slova grčkog pisma?
– Vrlo je moguće da će biti toliko sojeva koliko i slova grčkog pisma, ali ne verujem da će svaki soj u grčkom alfabetu biti virulentan (opasan) kao sadašnji sojevi. Verujem da će virus vremenom oslabiti i da ćemo ga savladati vakcinama. Do tada vakcinišite se i budite na oprezu.
