U svetu će sutra biti obeležen Međunarodni dan joge, 21. jun, koji su ustanovile UN 2014. godine. Joga, drevna indijska praksa samorazvoja, ušla je 2016. godine u spisak nematerijalne kulturne baštine čovečanstva Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO).
Joga se proširila svetom i praktikuju je ljudi svih uzrasta. Predstavlja između ostalog, mešavinu fizičkih vežbi, meditacije, kontrolisanog disanja i drugih tehnika koje smiruju telo i um i smanjuju bol.
Prema novoj studiji, autori ističu mnoge prednosti redovnog izvođenja joge, uključujući i ono što smatraju da je najveća i najneposrednija pozitivna nuspojava obavljanja svesnog vežbanja u koji se zaklinju milioni i milioni ljudi – smanjenje stresa.
Dobro je poznato da je joga posebno efikasna vežba za ublažavanje stresa. Svrha nove studije, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Konektikatu i objavlili u časopisu “Stress&Health”, pokušala je da otkrije kako.
Istraživači su se usredsredili na pet potencijalnih “psihosocijalnih” mehanizama koji su obično povezani sa ublažavanjem stresa tokom joge – “povećana pažnja, interoceptivna svest, duhovno blagostanje, samosaosećanje i samokontrola” – da bi videli da li neko od njih zaista može “da objasni uticaj joge na stres”.
Da bi došli do svog zaključka, nadgledali su 42 volontera koji su učestvovali u 12-nedeljnom programu Kripalu joge za upravljanje stresom, nadgledajući gore navedene mehanizme i procenjujući kako su reagovali na različite vrste stresa: “percipirani stres” i “reaktivnost na stres”, ovo poslednje je definisano kao osećaj uznemirenosti ili otežano opuštanje.
Prema studiji, učesnici su prijavili pojačana osećanja za praktično sve gore pomenute mehanizme za koje se veruje da su povezani sa ublažavanjem stresa. Međutim, ona koja je imala najveći efekat na smanjenje stresa bila je “interoceptivna svest” – ili sposobnost prepoznavanja, razumevanja i odgovaranja na obrasce unutrašnjih signala i senzacija u vašem telu.
“Interoceptivna svest”, objašnjava studija, “je svest o osećajima unutrašnjeg tela, uključujući prijem, pristup i procenu signala unutrašnjih stanja tela, i predložena je kao srodni potencijalni mehanizam delovanja za telesno zasnivanje intervencije pažljivosti, naročito one sa jakom fizičkom osnovom kao što je joga. Poboljšanje svesti o nečijim unutrašnjim stanjima može pružiti mogućnosti za bavljenje veštinama uma i tela koje omogućavaju vežbačima joge da svesno intervenišu u sopstvenom smanjenju stresa. ”
Kripalu joga, posebno stavlja ogroman fokus na empatiju i cilja reaktivni stres – ili osećaj uznemirenosti.
