Bugarska i Rusija počele su pregovore o prekvalifikaciji trase gasovoda Južni tok u Bugarskoj tako da projekat bude izuzet iz Trećeg energetskog paketa Evropske unije. Podsetimo, ruski Gasprom je kao nosilac projekta želeo da gradi gasovod kojim će moći da teče samo ruski gas, što je u suprotnosti sa antimonopolskim propisima Unije koji zabranjuju da snabdevač i dostavljač gasa bude ista kompanija.
|
Spreman i plan "B"
|
Kako je Moskva dugo odolevala da prihvati evropski propis, eskalirala je kriza (umnogome i politički motivisana) pa je ovog leta po nalogu Brisela i vlade Bugarske ceo projekat zaustavljen. Sada je situacija promenjena.
Prema navodima agencije Itar-TASS i bugarskih medija, evropski komesar za energetiku Ginter Etinger i ruski ministar energetike Aleksandr Novak saglasili su se prošle nedelje da bi da bi "kopnena deonica gasovoda mogla biti izuzeta iz Trećeg paketa" čime se otklanja problem na relaciji Brisel-Moskva. Kompromis bi moglo biti izuzimanje trase gasovoda iz propisa Unije na osnovu Direktove Evropske komisije 2009/73.
Naime, u EU su od Trećeg energetskog paketa izuzeti gasovodi koji gas dopremaju iz nalazišta na moru, što je primer s nekoliko gasovoda u Nemačkoj, Francuskoj i Belgiji. Pozivajući se na ovaj presedan, Bugarska i Rusija traže način da se u Južnom toku u Bugarskoj dodeli isti status. Kad je reč o Bugarskoj, austrijska kompanija OMV koja je i sama partner u Južnom toku, vodi projekat gasne eksploatacije u bugarskim vodama Crnog mora i taj gasovod bi se kasnije mogao uključiti u sistem Južnog toka, uz redistribuciju prava.
Da li će do dogovora doći, ostaje da se vidi jer će političke prilike umnogome odrediti sudbinu projekta.
