Prema rečima profesora međunarodnog prava Afrim Hoti i stručnjaka za ekonomska pitanja Muhameta Sadikua, Srbija nema imovinu na Kosovu i njena potraživanja su u potpunosti političke prirode.
Štaviše, kako navode ti stručnjaci, Srbija već duže vreme koristi određena kosovska novčana sredstva koja je prisilno uzela krajem 90-ih godina prošlog veka.
To su komentari u vreme kada se u Briselu razgovaraju delegacije Kosova i Srbije na nivou eksperata, piše Koha.
Kako je najavljeno delegacije će razgovarati o “zajedničkim finansijskim i imovinskim zahtevima”.
Oba stručnjaka za odgovarajuće oblasti procenjuju da kosovska strana treba da bude oprezna sa tom temom, jer u stvari to može značiti pregovore o nasleđu.
Bivši šef pregovaračkog tima, bivše srpske vlade u dijalogu sa Kosovom u Briselu Borko Stefanović uveren je da će Priština insistirati na sukcesiji, kao i ranije, dok je zvanični Beograd to odbio.
Srbija (ne) poseduje imovinu na Kosovu
Profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Prištini Afrim Hoti rekao je za Radio Slobodna Evropa kada je reč o “zajedničkim finansijskim i imovinskim zahtevima”, da su u pitanju termini koje delegacije koriste po pitanju sukcesije.
Prema njegovim rečima, Srbija ne krije svoja potraživanja u vezi sa određenom imovinom i na Kosovu, koja, kako kaže, prema međunarodnom pravu pripada Kosovu.
– U trenutku proglašenja nezavisnosti i suvereniteta, sva imovina, uključujući i onu prirodnu, koja je pod zemljom, rudnici, parkovi, železnice, preduzeća i druga, automatski prelazi u nadležnost ili postaje vlasništvo vlade, koja je proglasila nezavisnost i suverenitet. Na osnovu toga, sva preduzeća i sva imovina, bilo ona prirodna ili bilo koje prirode, automatski prelaze pod vladu Kosova. Dakle, tvrdnje srpske strane su potpuno neopravdane i imaju političku prirodu – naglasio je Hoti.
Dodao je da bi u pogledu finansija Kosovo moglo da pokrene pitanje međunarodnog finansijskog duga, što uključuje dugove za zajmove koje su centralne vlasti bivše savezne države Jugoslavije preuzele prema međunarodnim finansijskim institucijama, pod uslovom da je takvih investicija bilo na Kosovu.
Stefanović, koji je trenutno zamenik predsednika srpske opozicione stranke Sloboda i pravda, za Radio Slobodna Evropa ocenjuje da će Kosovo u Briselu, insistirati na temi finansijskih i imovinskih zahteva.
Prema njegovim rečima, Priština će insistirati da su sva imanja, rudnici, preduzeća, zgrade, poljoprivredno zemljište, vlasništvo Kosova i njegovih građana, što bi trebalo da dokaže Srbiji ili njenim građanima.
Stefanović, međutim, kaže da srpska strana može da insistira na imovinu na koju polaže pravo.
Dodao je da su se zajmovi uglavnom uzimali od međunarodnih finansijskih institucija.
Prema njegovim rečima, tokom razgovora u Briselu Srbija može da insistira na imovini srpskih građana na Kosovu, koja je po njemu “uzurpirana”, dodajući da je mehanizam za verifikaciju vlasništva nad imovinom, koji je dogovoren u tehničkom dijalogu „nikada nije primenjen“.
Takođe, prema njegovim rečima, Srbija može da insistira na bogatstvu Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, što se ogleda u velikim zemljišnim posedima.
