U Hrvatskoj je ponovo aktuelizovana pretnja da će ova država usloviti Srbiju članstvom u EU rešavanjem pitanja nestalih, ali i plaćanjem ratne odštete.
Prema pisanju zagrebačkog lista “7dnevno”, upravo je ovo plan premijera Hrvatske Andreja Plenkovića. Zahtevi za ratnom odštetom od Srbije nisu novost. Poslednji put, septembra prošle godine, premijer Hrvatske je u Saboru poručio “da ta zemlja ne odustaje od tužbe protiv Srbije i zahteva za ratnu odštetu i da pravni timovi rade na tom pitanju”.
Plenković je tada rekao da je ta tema “dignuta na bilateralni nivo”.
Predsednik DIC Veritas, Savo Štrbac kaže da se ovakve pretnje uvek pojavljuju prilikom obeležavanja bitnih događaja za Hrvatsku.
– Kad je potrebno dodatno probuditi nacionalističku svest, ali i dodvoriti se braniteljima, vlasti u Hrvatskoj već decenijama unazad primenjuju oprobanom receptu: optužbama na račun Srbije mada su i sami svesni da te pretnje nisu zasnovane na realnosti – ističe Štrbac i objašnjava da je hrvatski zahtev za odštetom propao onog trenutka kada je pred Međunarodnim sudom pravde odbijena njihova tužba za genocidom.
– U praksi, više ne postoji ni jedan međunarodni sud koji bi se bavio ovom temom. To pitanje je moguće pokrenuti pred nekom arbitražnom komisijom, ali isključivo uz saglasnost obe države, a moguće je i da hrvatski sudovi pokrenu to pitanje, ali je svima jasno da takve presude ne bi bile ostvarljive. Ništa manje apsurdni nisu ni zahtevi da se reši pitanje nestalih, jer na tom spisku je zapravo 55 odsto Srba, a Hrvatska tendenciozno to prećutkuje – kaže Štrbac.
On ipak ne isključuje mogućnost da će ova zemlja na svaki način pokušati da oteža Srbiji pristup Evropskoj uniji.
– Uskoro će predočiti nov uslov Srbiji, a to je ukidanje regionalne nadležnosti Tužilaštva i Suda za ratne zločine Srbije – navodi Štrbac.
Nenad Abramović, predsednik izbegličkog udruženja Zavičaj iz Koordinacije izbeglih i raseljenih u Srbiji kaže da je sasvim očekivano da Hrvatska ne odustaje od zahteva za ratnom odštetom.
– Umesto da na svaki način olakša život onima koje su prognali, Hrvatska nastavlja sa retorikom da je ona žrtva, a da su Krajišnici valjda napali sami sebe, a zatim i sami sebe poubijali i opljačkali. Nažalost, poslednjih 30 godina ne čini se ništa kako bi se aktuelizovao zahtev Krajišnika za isplatu ratne štete, a procena je da su Srbi iz Hrvatske oštećeni za najmanje 40 milijardi dolara. Uništena i opljačkana su nam imanja i stanovi, oteta pradedovina… Niko za to nikad nije odgovarao – ogorčeno ističe Abramović i dodaje da su Srbi i dalje “građani drugog reda”.
– Najporaznije je što Evropska unija ništa ne čini kako bi korigovala ponašanje Hrvatske prema svojim državljanima. Srbi su i dalje građani drugog reda, a Evropa okreće glavu nad tom činjenicom – navodi Abramović.
Kontratužba
Savo Štrbac podseća da je u tužbi Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde, tražila od Srbije da joj isplati oko 33 milijarde dolara.
– Međutim, kako je i Srbija uložila kontratužbu, grubom računicom smo došli do podatka da su potraživanja Srbije, odnosno prognanih Krajišnika oko 44 milijarde evra. Sa odbacivanjem tužbe i protiv tužbe, opcija ratne odštete je otpala i zanima me pred kojim bi to međunarodnim sudom Hrvatska mogla da tuži Srbiju. Ali, da će da nas ucenjuju za članstvo u EU i na ovaj način odavno upozoravam – navodi Štrbac.
Apel Savetu Evrope
Grupa srpskih akademika, profesora prava i pravničkih udruženja iz Srbije uputila je u oktobru apel Skupštini Saveta Evrope kako bi uticali na Hrvatsku da ispuni obaveze proistekle iz Bečke konvencije, Sporazuma o sukcesiji kojim je 2001. godine jasno regulisano rešavanje svih spornih imovinskih pitanja između nekadašnjih republika SFRJ.
Reč je o imovini 28 nekadašnjih privrednih giganata iz Srbije koji su u Hrvatskoj raspolagali sa brojnim nepokretnostima: od odmarališta na jadranskoj obali, do poslovnog prostora u najvećim gradovima, čija je ukupna vrednost procenjena na čak 1,8 milijardi evra.
Budimir: Gde je srpska imovina?
Generalni sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske, Milojko Budimir podseća da su Srbi do rata u svom posedu imali oko 600.000 hektara, od čega 320.000 hektara najplodnije zemlje i 120.000 hektara pod šumama, vinogradima i voćnjacima.
– U vlasništvu Srba je bilo i oko 18 miliona kvadratnih metara građevinskog prostora od čega četiri miliona – poslovnog prostora. Do rata, Srbi su raspolagali sa oko 400.000 poljoprivrednih mašina, 64.000 motornih vozila, oko 440.000 opremljenih dnevnih i spavaćih soba, kuhinja, trpezarija, kao i najmanje 760.00 raznih kućnih aparata i tehničkih uređaja. Tokom rata, Srbi su ostali bez oko 980.000 grla krupne stoke, oko 18 miliona čokota vinove loze, osam miliona stabala voćaka i oko 120.000 košnica pčela… Dakle, ukoliko je Hrvatska zainteresovana da od Srbije potražuje ratnu odštetu, ne bi bilo loše da svojim primerom pokaže kako je zaista za vladavinu prava i najpre štetu nadoknadi svojim državljanima koje je brutalno proterala – ogorčeno primećuje Milojko Budimir.
