Lepa vest i za Srbe i za Francuze, odnosno za sve kojima je iskonsko prijateljstvo dva naroda na srcu. Projekat započet pre nekoliko godina, a to je da svaka ulica koja u Francuskoj nosi ime kralja Petra Prvog Karađorđevića dobije i bronzanu ploču sa njegovim biografskim podacima – dobija novi čin. Naime, treća bronzana ploča biće postavljena u francuskom mestu La Bol, jer je ta opština dala dozvolu i obezbedila sredstva za to.
Bronzane ploče su rad poznatog srpskog akademskog skulptora Ljubiše Mančića i na njima piše: “Petar I od Srbije (1844-1921), đak Sen-Sira (Francuske vojne akademije), demokrata, heroj, oslobodilac”.
– Do sada su postavljene dve, a u planu je postavka ukupno pet takvih ploča u avenijama koje nose ime kralja Petra Prvog Karađorđevića. Jedna ploča je stavljena krajem novembra prošle godine povodom 100 godina od smrti kralja na obali Atlantskog okeana, u Kaburu, dok je druga istovetna pre 11 godina postavljena u Parizu – kaže za “Vesti” Petar Pepi Petrović, jedan od osnivača i čelnika Francusko-srpskog udruženja dobrovoljaca u ratu 1912-1918.
Ovaj dokazani rodoljub ukazuje da mu je žao što se Srbi lako odriču svoje istorije i što nije dobro kada je reč o očuvanju identiteta naroda. Navodi podatak da su solunski ratnici sve do početka devedesetih godina i buđenja “srpske svesti” bili tabu tema o kojoj se veoma malo i govorilo i pisalo.
– Verujete li da je prvi državnik koji je primio solunce bio Slobodan Milošević, dok seTito nikad nije sreo sa njima – podsetio vremešni patriota od 85 leta.
Ovaj penzioner u čojanoj uniformi srpskog ratnika iz Velike vojne, ne propušta nijedan događaj kojim se u Francuskoj odaje počast srpstvu i prijateljstvu dva naroda, posebno onom iz Prvog svetskog rata. Pepi već više decenija živi i radi u Francuskoj i jedini je Srbin koji je pune tri decenije s ponosom nosio srpsku trobojku tokom nacionalnog praznika Dana primirja, koji se u Francuskoj svakog 11. novembra obeležava kod Trijumfalne kapije u Parizu. A sve je, kako kaže, počelo slučajno sedamdesetih godina prošlog veka kada je na francuskoj televiziji čuo da u Pariz stižu solunci.
– Otišao sam da ih vidim, zavoleo sam ih i od tada smo bili nerazdvojni – kazao je on dodajući da od tada sa predstavnicima francuskih udruženja ide redovno na Polikastro, na Zejtinlik i Krf da oda počast herojima koji su život položili na oltar otadžbine.
Da njegov trud i entuzijazam u želji da očuva istorijske spone i prijateljstvo Srbije i Francuske nije prošao nezapaženo, svedoči i Zlatna medalja za zasluge kojom ga je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlilkovao ove godine povodom Sretenja, Dana državnosti.
– Presrećan sam i počastvovan ovom medaljom kojom me je država nagradila. To je ogromna čast – kazao je on i naglasio da će svojoj misiji ostati dosledan dokle god ga zdravlje služi.
Naš sagovornik, međutim, naglašava da je sve manje Francuza, ali i Srba, upoznato s jakim, istorijskim korenima koji povezuju dva naroda.
– Mi dajemo sve od sebe da se istorija ne zaboravi. Negujemo prijateljstvo između naših naroda kroz razne aktivnosti i odazivamo se svim skupovima, jer je veoma važno da Srbija bude prisutna na svim događajima koji nas promovišu – kaže ova legenda srpske dijaspore u Francuskoj.
Opasan zaborav
– Mi i Francuzi smo jedini pobednici Prvog svetskog rata. Jedino Srbi imaju pravo da prisustvuju 11. novembra na obeležavnju Dana primirja. Mi smo tamo najvažniji, ali ne znamo da to čuvamo i cenimo. Tu je problem. Mi smo problem, jer decu više uopšte ne učimo o Prvom svetskom ratu. Naš narod se otuđio. Uz mene još dvoje-troje ljudi nešto radi i zaboraviće se koliko su se Srbi žrtvovali za Francuze – kaže Pepi i naglašava da je on Srbin koji voli rodnu gradu i to dokazuje svojim radom i delima.
Otvorena mu sva vrata
Predsednica Svesrpske zajednice u Francuskoj Slađana Stamenović kaže da su Pepiju u francuskoj administraciji otvorena sva vrata.
– On je zaslužan za sve što se dešavalo u Parizu. Zahvaljujući njemu ispred Trijumfalne kapije je istaknuta i srpska zastava – naglašava ona.
