Prema novom istraživanju, milioni udara gromova možda su upravo ono što je trebalo da se započne život na Zemlji, jer je jedan od ključnih sastojaka potrebnih za život kakav znamo fosfor.
Rezultati istraživanja govore nam da je mnoštvo udara gromova koji su se dogodili dok je Zemlja bila mlada, pre 4 milijarde godina, možda otključalo potrebnu količinu fosfora da stvori temelje za život.
– Fosfor je potreban molekulima koji čine osnovne ćelijske strukture i ćelijske membrane, pa čak i čini fosfatnu okosnicu DNK i RNK – rekao je Bendžamin Hes, autor studije i student na Univerzitetu Jejl.
Većina fosfora na ranoj Zemlji zarobljena je u mineralima koji su u osnovi netopivi i nereaktivni, što znači da se od njih ne mogu stvarati biomolekuli potrebni za život. Udari groma pružaju novi mehanizam za stvaranje fosfora u obliku koji može stvoriti važne spojeve za život, objasnio je Hes.
Studija je objavljena u časopisu “Nature Communications”.
Dugo se mislilo da su meteoriti isporučili potrebne elemente da se život pojavi na Zemlji. Poznato je da meteoriti sadrže mineral fosfora koji se može otopiti u vodi. Da se dovoljno njih srušilo na Zemlju, taj mineral mogao je pružiti pravu količinu fosfora.
Međutim, život je započeo pre 3,5 do 4,5 milijardi godina i tada je manje meteorita uticalo na Zemlju. Ovaj mineral ima još jedan izvor nazvan fulgurit, inače poznat kao staklo koje nastaje kada grom udari o tlo.
Utvrđeno je da fulgurit sadrži fosfor oslobođen iz površinskih stena – i topiv je.
– Munja je mehanizam koji se ne mora vremenom smanjivati kao što to obično čine općeprihvaćeni izvori, meteoriti. Ovaj mehanizam može biti vrlo važan za razmatranje formiranja života na planetama sličnim Zemlji, nakon što su udarci meteorita postali retki – naglašava Hes.
Grom je takođe bio predmet zanimanja naučnika kada su razmišljali o životu na ranoj Zemlji, jer dovodi do stvaranja gasova, koji su takođe imali ulogu u nastanku života.
Hes i njegovi kolege istraživači koristili su ovo postojeće istraživanje kako bi istražili brzinu munje na ranoj Zemlji. Danas na Zemlji bude oko 560 miliona udara munja godišnje. Na ranoj Zemlji taj je broj iznosio negde između jedne i pet milijardi godišnje.
Tokom milijardu godina, to je moglo dovesti do jednog kvintilona udara groma – i mnogo fosfora.
– Munje su udarale češće na ranoj Zemlji jer je u atmosferi bilo više ugnjen-dioksida. On doprinosi globalnoj temperaturi, a viša globalna temperatura uzrokuje češće i intenzivnije oluje sa grmljavinom – rekao je Hes.
Nivoi ugljen-dioksida povišeni su na ranoj Zemlji nakon što se objekat veličine Marsa zabio u Zemlju da bi stvorio Mesec pre 4,5 milijarde godina. Ovo je takođe iz Zemlje oslobodilo mnogo gasova, poput ugljen-dioksida – koji su potom zarobljeni u Zemljinoj atmosferi i doveli do novih munja, objašnjava.
Ovo nije nikakvo novo otkriće, upravo to smo učili iz biologije 1997. nastavnik Dule Velika Plana OŠ Sveti Sava, dan danas se sećam celog predavanja, udar groma je pokrenuo reakcije da se stvori tzv. “Koacervatna kap” iz koje su se kasnije razvili jednoćelijski organizmi pa posle dalje evolucija.