Međunarodni istraživački tim na čelu sa Julijom Tirčer sa Bečkog univerziteta bavio se poreklom tigar-ajkule i otkrio da je u prošlosti bilo različitih vrsta ovog predatora kao i da je današnja tigar-ajkula živa mnogo duže nego što se do sada pretpostavljalo.
Tigar-ajkula može da dostigne dužinu do pet ipo metara i ubraja se u najveće žive ajkule. Javlja se u svim predelima sveta, a ime je dobila po prepoznatljivim prugama koje podsećaju na tigra.
Istorija fosila moderne ajkule duga je oko 295 miliona godina. Kompletni fosili skeleta ajkule se retko nalaze. Skelet ajkule se skoro u potpunosti sastoji od hrskavice i može ostati očuvan samo u posebnim uslovima. Međutim, usled doživotne promene zuba poznati su jako mineralizovani zubi većine izumrlih ajkula koji pružaju uvid u evoluciju ove vrste. Zubi današnje tigar-ajkule su jedinstveni. Imaju široko sečivo i mogu olako da probiju oklop kornjače. Na osnovu fosilnih zuba tigar-ajkula, koji su poznati od pre 56 miliona godina, opisane su 22 izumrle vrste.
Istraživački tim sa Julijom Tirčer detaljno je analizirao istoriju tigar-ajkule i njenih izumrlih predaka. Zahvaljujući geometrijsko-morfometrijskim analizama ustanovili su da su samo pet od 22 izumrle vrste zaista postojale. Dakle uključujući modernu tigar-ajkulu istorija evolucije obuhvata samo šest vrsta ove ajkule. Na osnovu zuba je takođe utvrđeno da tigar-ajkula nije stara 5,3 miliona godina, kako se do sada pretpostavljalo, već da je živa više od 13,8 miliona godina. Rezultati studije su objavljeni u stručnom časopisu “Paleobiology”.
