Popis stanovništva u Hrvatskoj verovatno će pokazati da Srba ima manje od 4 odsto, pad broja katolika na 80 osto i porast udela ateista na 5 odsto, prenosi hrvatski Jutarnji list.
U Hrvatskoj je 1921. živjelo 16,9 odsto Srba, 1961. ih je bilo 15 odsto, a 1991. godine 12,2 odsto, što je trostruko više nego danas. Nakon akcije Oluja 1995. godine, velik broj Srba napustio je Hrvatsku i većinom se nisu vratili.
Državni zavod za statistiku trebalo bi sredinom godine, dakle krajem juna ili početkom jula, da objavi rezultate prošlogodišnjeg Popisa stanovništva koji se odnose na etničku i versku strukturu populacije Republike Hrvatske.
Uz sam broj stanovnika to su ujedno i javnosti najzanimljiviji podaci iz Popisa, jer o udelu pripadnika pojedine nacionalne manjine zavise i neka njena posebna prava, a isto tako nije nepoznato da je Katolička crkva u Hrvatskoj osetljiva na pad broja deklarisanih vernika i rast udela ateista, iako takav trend beleže i mnoge druge evropske zemlje. U Nemačkoj je tako udeo Hrišćana, prema nedavno objavljenim podacima, pao ispod 50 odsto.
Demograf Stjepan Šterc s Fakulteta hrvatskih studija kaže da će rezultati popisa stanovništva verovatno pokazati pad udela pripadnika srpske manjine na manje od četiri odsto, u odnosnu na 4,36 odsto iz 2011. godine, kao i dalje smanjenje broja rimokatoličkih vernika, čiji će se udeo približiti brojci od 80 posto, dok će istovremeno udeo ateista u Hrvatskoj porasti na pet odsto.
Time će se, očito, samo nastaviti dosadašnji trendovi jer je udeo katolika 2001. bio gotovo 88 odsto, a 2011. godine 86,3 odsto. Koliko je pao udeo katolika, toliko se povećao udeo ateista, s 2,2 odsto u 2001. na 3,8 odsto u 2011. godini.
Štercove su se prognoze i dosad pokazale tačne jer je pre godinu i više dana govorio da u Hrvatskoj ne živi više od četiri miliona stanovnika – prvi javno objavljeni podaci iz popisa provedenog prošle jeseni zaista su pokazali da je broj stanovnika pao na 3,88 miliona.
Po njegovom mišljenju, nova nacionalna i verska slika Hrvatske, koja će biti poznata uskoro, kada DZS objavi službene podatke, neće pokazati dramatične promene u odnosu na onu pre deset godina.
– Zakonitost je da se u nekom prostoru smanjuje manjinska populacija kada nema velikog useljavanja. Do sada se u Hrvatskoj udeo manjinske populacije uvek smanjivao. To je delom vezano uz migracije, ali i uključivanje manjina u hrvatsko društvo. Nije to klasična asimilacija, nego funkcionalno uključivanje. Kod nas se nije razvijalo razdvajanje nacionalne od etničke pripadnosti. U skandinavskim je zemljama nacionalnost samo jedna i ona se ne određuje prema etničkoj pripadnosti, nego prema pripadnosti prostoru i državi. Mi imamo nacionalne manjine i to je relikt bivše države. Uvek se na javnoj sceni vraćamo u prošlost u kojoj se definišuu neke krivice koje se prenose na sadašnjost, iako nam je sadašnjost opterećena nizom drugih problema. Za to se često koristi manjinska populacija – kaže Šterc.
Docent na zagrebačkom Fakultetu političkih nauka Stevo Đurašković ističe kako do pada udela Srba u Hrvatskoj dolazi kao i do pada svih drugih manjina.
– Ljudi odlaze trbuhom za kruhom – kaže Đurašković.
Po njegovim rečima, neki demografi izvući će tendenciozne zaključke da ljudi odlaze iz Hrvatske, jer nama dovoljno hrvatstva.
– Neka dignu nos i vide što se događa u Poljskoj koja je zaustavila loše demografske trendove, jer vodi ozbiljnu ekonomsku politiku. Od samog hrvatstva se ne živi. Nije dovoljno samo mahati zastavama nego imati i nešto u glavi o društvu i ekonomiji. U skandinavskim je zemljama natalitet dosta visok. A što se tiče asimilacija nacionalnih manjina, toga je uvek bilo. U Hrvatskoj je u doba Jugoslavije zbog toga padao broj Srba. To je normalno u društvu. Ko tvrdi suprotno, bavi se etnopreduzetništvom. Kao što se i neki vojvođanski Hrvati, ako se ožene ili udaju za Srpkinju ili Srbina i odu da žive u Beogradu, prijavljuju kao Srbi, tako i Srbin iz Gračaca u Zagrebu postane Hrvat. Kao što se Hrvat u Nemačkoj druge generacije rođen u toj zemlji oseća kao Nemac. To znači da je do kraja integrisan u društvo u kojem živi. Asimilaciju vidim kao normalnu, prirodnu stvar – kaže Đurašković.
