Hrvatska je u krizi izgubila više od 100.000 radnih mesta i gotovo ceo jedan budžet, izjavio je u aprilu zamenik ministra finansija Hrvatske Boris Lalovac. Prema istraživanju britanskog "Ekonomista" Hrvatska se nalazi na top listi 10 zemalja koje imaju najgoru ekonomiju u ovoj godini. Austrijski dnevnik "Prese" nedavno je zaključio da je ulazak u EU doneo samo produženje krize i da se "samo promenom zakona ne može boriti protiv korupcije i komplikovane birokratije". U Hrvatskoj su izostale i velike strane investicije kakve su 2004. nakon ulaska u EU doživele Slovačka i Poljska, a otežan je izvoz na tržišta Srbije, Bosne i Hercegovine. A prosečno hrvatsko domaćinstvo do kraja godine bi za povećane režije moglo da izdvoji skoro polovinu prosečne hrvatske neto plate. U poslednjih godinu, dve broj zatvorenih firmi premašuje broj novih, a otvoreno je čak nekoliko stotina butika polovne odeće. Prema podacima Eurostata, u Hrvatskoj živi 1,4 miliona siromašnih ljudi.
Nedavni pokušaj aktuelne Vlade Zorana Milanovića da reformiše javne i državne službe tako što bi pomoćne poslove u školama, bolnicama, državnim ustanovama prepustila privatnom sektoru razbio se o lavinu kritika i otpora, pa je vlada pribegla polovičnim promenama koje na kraju nikog nisu zadovoljile.
Opozicija predvođena HDZ-om i uz podršku rigidne Katoličke crkve okomljuju se na vlast ideološkim arsenalom optužujući ih za nesposobnost i ideološku isključivost, robovanje nasleđenom socijalističkom mentalitetu i jugonostalgiji. Hrvatski sabor početkom nedelje usvojio je Zakon o radu, koji je izazvao iste polemike kao i srpski. Zakon omogućava da se radna sedmica produži i na 60 časova. Aktivistkinje Ženskog fronta za radna i socijalna prava propratile su glasanje pevanjem "Internacionale", nakon čega su udaljene sa saborske galerije. Nisu prošli ni amandmani za ograničavanje sklapanja uzastopnih ugovora o radu na određeno vreme, tako da će se na određeno raditi unedogled. Novom zakonu posebno se usprotivio laburista Dragutin Lesar, koji je vladu optužio da omogućava "zloupotrebu hijena na tržištu rada koje zovu poslodavcima, a zapravo su pljačkaši."
Urušavanje hrvatske ekonomije nije od juče, ono traje upravo koliko i njena nezavisnost uz istina kratke periode blagostanja, koji se poklapaju sa periodima trošenja stare imovine i izdašnih inostranih kredita. Tragedija je počela sa tzv. tranzicijom iz socijalizma u kapitalizam, koja se devedesetih provodila bezuslovnom privatizacijom i ostvarenjem Tuđmanove vizije o 200 bogatih porodica koje će biti motor razvoja moderne Hrvatske. Kritičari su već tada upozoravali da je reč o divljem kapitalizmu. Pogrešili su utoliko što se tu nije radilo ni o kakvom kapitalizmu već divljem uništavanju privrede da bi se nekolicina odabranih besramno obogatila.
|
Ustav i ćirilica
Objavljena lista srama |
Nekoliko godina potom uveden je nerealni kurs domaće valute, koji je do danas betoniran, baš kao i domaća proizvodnja i izvoznici. Tom i još nekim merama zaustavljen je svaki rast domaće proizvodnje, a privreda se nikada nije oporavila.
Svaka će analiza pokazati da je Hrvatska još u Tuđmanovoj eri počela ploviti prema santi leda u koju je sada samo udarila. Što se to nije dogodilo mnogo ranije razlog je što su njegovi naslednici "oživljavali" privredu ubrzanom gradnjom autoputeva, ali na dug. Sada aktuelna vlast, uz žestok otpor "domoljuba", traži koncesionare kojima bi prepustila otplatu tog duga. Zahvaljujući izdašnim stranim kreditima činilo se da ima novca za gradnju Potemkinovih sela ali i za beskrupuloznu pljačku. Ivo Sanader i Nadan Vidošević samo su najistaknutije perjanice tog perioda, koji će ostati upamćen po pljački, korupciji i enormnom zaduženju države. U samo tih deset godina, od 2000. do 2010, spoljni dug Hrvatske povećan je za više od pet puta. Sa deset milijardi dolara na preko 50 milijardi evra.
Sada i aktuelna, ali i svaka vlast koja je nasledi, pokušavaju smanjiti potrošnju, ali ne za oživljavanje privrede, već da bi se namakao novac za otplatu duga. To je začarani krug iz kojeg niko ne vidi izlaz. Recesija uzima svoj danak. Velika nezaposlenost, nesigurnost onih koji imaju posao, razočaranost mladih bez perspektive, korupcija odličan su ambijent za bujanje nacionalizma i najgorih ekkstremista, što se u Hrvatskoj upravo i događa. Sadašnje stanje u Hrvatskoj sve više podseća na ono sa početka devedesetih, samo što se tada udaralo na Srbe a danas na ćirilicu. Ko u tome vidi razliku potpuni je slepac.
