Kako se smiruje bura oko povlačenja SAD i saveznika iz Avganistana, te okončana evakuacija sa aerodroma u Kabulu, postavlja se pitanje šta i dalje sa talibanskom vlašću u ovoj centralnoazijskoj državi. Kojim putem će krenuti talibani, kome to ide u korist, ko je zadovoljan, a ko prestrašen njihovim stiskom nad ovom zemljom koja se nalazi tačno između regionalnih sila i regionalnih rivala?
Stvari polako postaju jasnije, ocenjuju stručnjaci za međunarodne odnose i svetski mediji. Dolaskom na vlast talibana čini se najzadovoljnija je Kina, a najviše preplašena Indija. Dva azijska džina i regionalna rivala. Talibani su, kako ocenjuju stručnjaci, čedo ISI, pakistanske glavne obaveštajne službe, na koje imaju veliki uticaj. Pakistan je i glavni saveznik Pekinga u regionu, a uz Avganistan, potreban je Pekingu da zaobiđe indijski potkontinent.
S druge strane, Nju Delhi je već nedeljama pod uzbunom i neizvesnošću zbog povlačenja Amerikanaca i dolaska talibana na vlast. Da ova situacija ne ide njima u korist, videlo se već kada su talibani upali u konzulate Indije u avganistanskim gradovima Kandahar i Herat. Najveći strah Nju Delhija jeste da će terorističke grupe koje su godinama izvodile napade na Indiju upravo iz Pakistana, preći u Avganistan, pod zaštitu talibana i tamo izvoditi obuku, pripreme i odatle organizovati napade na Indiju, kao što je bio teroristički atak na Mumbai 2008. godine. Pošto je Indija glavni neprijatelj Kini i Pakistanu u Aziji, ovi strahovi nisu neopravdani.
S druge strane, Rusija i dalje sa oprezom gleda prema talibanskom režimu, a ovu organizaciju je odavno stavila na listu terorističkih organizacija. Glavni strah Moskve jeste da li će Avganistan biti korišćen kao baza džihadista i terorista, koji bi mogli da izvode upade i slanje islamista u susedne zemlje – Turkmenistan, Uzbekistan i Tadžikistan, koje su sve bivše centralnoazijske države SSSR i Rusija ih smatra svojom interesnom zonom, sa prijateljskim režimima. Da li će talibani ostati ograničeni samo na Avganistan ili će “širiti svoje ideje” i u Centralnu Aziju, glavno je pitanje koje preokupira eksperte u Moskvi poslednjih nedelja. Ne treba svakako zaboraviti da je glavni razlog invazije SSSR na Avganistan 1979. godine bio dolazak na vlast šiitske teokratije nekoliko meseci ranije u Iranu, te strah Moskve da bi to moglo probuditi islamske ekstremiste u muslimanskim republikama SSSR Centralne Azije. Tako je okupiran Avganistan, da bi služio kao tampon zona između SSSR i teokratskog Irana.
Inače, poslednjih dana održano je više video i telefonskih sastanaka vojnih i političkih predstavnika Indije i Rusije, kako bi se analizirala situacija i dalji koraci.
I Iran sa svoje strane sa oprezom gleda na dolazak talibana na vlast u susedstvu, jedne ekstremne sunitske organizacije, te da li će ih druge sunitske države iskoristiti da naprave pritisak na ovu šiitsku državu.
Svi oni, pogotovo Indija i Rusija, izokola kritikuju povlačenje Amerikanaca iz Avganistana, jer su do sada radile posao za njih. Kontrolisale su pretnju terorizma iz Avganistana, koji je mogao da ugrozi njihove zemlje i njihove saveznike.
A kako se vidi, Zapad, odnosno SAD i Evropu, interesuje samo da se što pre povuku iz Avganistana, zatvore to poglavlje istorije i ostave azijskim silama da se bore za ovo udaljeno parče Zemlje, uklinjeno duboko u kontinentu.
Moskva šalje oružje
Rusija je saopštila da su dobile nove narudžbine oružja od zemalja centralne Azije i dodale da će tim državama isporučiti oružje i helikoptere usred straha od daljeg dešavanja u Avganistanu.
– Već radimo na brojim narudžbinama zemljama u tom regionu koje traže ruske helikoptere, lako naoružanje i savremene sisteme zaštite granice – izjavio je generalni direktor agencije za izvoz naoružanja Aleksandra Mihejev.
Zemlje centralne Azije, posebno Uzbekistan i Tadžikistan, koje se graniče sa Avganistanom, zabrinute su zbog povratka talibana na vlast. Moskva u centralnoj Aziji ima vojne baze, te strahuje od upada avganistanskih džihadista prerušenih u izbeglice, koji mogu da uđu na rusku teritoriju.
Peking: Pričamo sa talibanima
Kina je saopštila da je uspostavila otvorenu i efikasnu komunikaciju sa novim avganistanskim vladarima talibanima, posle sastanka kineskog ambasadora u Kabulu sa predstavnicima te ekstremističke organizacije. Peking je prošlog meseca ugostio delegaciju predvođenu jednim od lidera talibana Mulom Abdulom Ganijem Baradarom, pre nego što je ta grupa preuzela vlast u Avganistanu.
“Kina poštuje nezavisnu odluku avganistanskog naroda o njegovoj budućnosti i sudbini i spremna je da nastavi da razvija dobrosusedske odnose prijateljstva i saradnje sa Avganistanom i da igra konstruktivnu ulogu u obnovi zemlje”, navelo je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova.
