Srbi u otadžbini i svetu tako su dobili novi koncept za zaklinjanje i obožavanje, koji će prema uveravanjima dobro obaveštenih i bliskih premijeru, značiti prekretnicu u njihovim životima. Otuda ne čudi što se posle javnog višečasovnog čitanja Naprednjačke Biblije, duh ovog dokumenta neviđeno širi, a njegove osnovne poruke usvajaju daleko brže i efikasnije nego Očenaš ili Deset božjih zapovesti.
Kruna ove nove pojave na društvenom i političkom nebu Srbije je što se prvi put u istoriji naše otadžbine, kako tumače autori, čitava filozofija promena i promovisanja novog i lagodnijeg života obavlja samo zbog naroda i u njegovo ime.
Svi oni koji se već godinama iskidaše da se popnu na tron vlasti i tamo opstanu što duže, pokazujući vernost državi kopajući i nogama i rukama da se zaposle tamo gde je ona glavni poslodavac, danas bez dileme govore da je sve što su radili, rade i radiće namenjeno narodu.
Ovakav duboko emotivan pristup prema svojim zemljacima i podanicima retko je koja vlast ranije imala. Tako, recimo, od silne brige prema narodu još nije bilo prilike da javnost Srbije sazna šta je to zapisano u Briselskom sporazumu.
Ovih dana kada se proslavlja godišnjica ovog po mnogo čemu kapitalnog dokumenta za sve nas, još se ne zna, iako se naslućuje, šta su sve politički lideri Srbije prihvatili u vezi sa kosmetskom kolevkom srpstva. Ponavljajući svakodnevno mantru "nikada nećemo priznati nezavisno Kosovo" naši predstavnici u vlasti vode računa da se narod ne nervira i bespotrebno ne troši energiju na one detalje koje će vlast efikasno srediti.
Iako su se svi u danas najmoćnijoj srpskoj partiji godinama dokazivali kao branioci Kosova i istine, značaj trenutka i odgovornost koja se traži uticali su i na one najtvrđe da se okrenu, promene mišljenje i u ime naroda zaborave obećanja data na izborima kojima su stupili na vlast. Na sreću to nije uticalo na narod, pa poverenje u takve branioce istine i Kosmeta nije ni dovođeno pod sumnju.
Polazeći od činjenice da vlast najbolje zna šta je valjano za narod, prećutali su i šta sadrži ugovor sa Etihadom, koji su uslovi koje nam u susret novom aranžmanu postavlja MMF, kad je reč o radničkim pravima i tako redom. Nije zgodno da se narod za svaku sitnicu nervira. Zato im je i dao podršku.
Umesto toga autori Nove Biblije danas su zbili redove sa svim političkim snagama u zemlji i zato više nema podele na Prvu, Drugu ili Treću Srbiju, svi smo mi Vučić! Ono što su nekada činili Čeda ili Čanak, danas opošljavaju naprednjaci, usput čineći sve da nam politički front bude kompaktniji i jeftiniji. Otuda je bitno rekonstruisan i patriotski blok, pa osim što su ga napustili naprednjaci, u penziju je poslat Koštunica, silom su oduvane Dveri, a sve se čini da se među odumiruće radikale iz Haga ne vrati Šešelj. Put ka Evropi raščišćen je od patriotizma!
Sve misleći na narod Nova Biblija je okupila oko sebe sve one koji su razumeli osnovne poruke iz premijerovog ekspozea, pa više nema razlike ni među političarima, ni među novinarima kako ćemo i kuda ćemo zajedno sa Srbijom. Srbija se ujedinila na brizi o narodu, oni koji su prozivali i satanizovali Tomu, Acu i ostale danas se kaju i nastoje da probijanjem u prve redove okaju svoje grehe iz prošlosti. Na sve to, kao pesnica na oko, leže neviđena podrška autoriteta iz Evrope, učestali pozivi da se tata Nove Biblije pojavi u većini evropskih prestonica.
Sa Novom Biblijom Srbiji ne gine – raj!
