Pod parolom odbrane „demokratije“, Zapad posle projekta samoproglašenog predsednika Venecuele Huana Gvaida, nastavlja strategiju podrške samozvancima – dočekuje raširenih ruku Svetlanu Tihanovsku kao „legitimnog predstavnika“ Belorusije.
Mantra o misiji SAD i Zapada u odbrani demokratskog sveta dobija novi zamah s dolaskom Džoa Bajdena u Belu kuću. Zapadne demokratije su u trci u kojoj se takmiče s autokratskim vladama, dramatično je upozorio američki predsednik na londonskom samitu G7, pozivajući demokratski svet da se objedini u suprotstavljanju taboru „autokratskih režima“.
Strategija Amerike i Zapada: Vlast je opozicija
Veran toj poruci ostao je i na nedavnom sastanku s odlazećom nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. U Vašingtonskoj deklaraciji koju su potpisali, precizirajući principe nemačko-američkih odnosa, ističu privrženost demokratskim principima, vrednostima i institucijama i obećavaju da će braniti „otvoreni svet“ u kom „sve zemlje moraju biti slobodne da odlučuju o svojoj političkoj budućnosti bez stranog mešanja“.
Ova ne previše originalna parola zvuči u najmanju ruku čudno u svetlu tolikih američkih sankcija, bombardovanja, ali i otvorene podrške Vašingtona „obojenim revolucijama“, iza kojih po pravilu ostaje pustoš i nestabilnost.
Desilo se to i u Belorusiji s protestima posle predsedničkih izbora avgusta prošle godine, na kojima je poražena predstavnica opozicije Svetlana Tihanovska, da bi potom aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko otvoreno optužio Zapad za pokušaj državnog udara i spremanje atentata na njega i njegovu porodicu.
Gust raspored Tihanovske u Americi
Tihanovskoj, koja je posle izbora napustila Belorusiju, odmah su otvorena sva vrata u zapadnim prestonicama, gde često drži masno plaćena predavanja o „mukama Belorusa pod diktatorom Lukašenkom“, a njena kancelarija u Litvaniji već je dobila diplomatski status.
Sada se bivša kandidatkinja za predsednicu Belorusije otisnula preko okeana da lobira za dalju američku podršku borbi za smenu aktuelne vlasti u svojoj zemlji.
Posle Vašingtona, gde će biti do 23. jula, Tihanovska će boraviti u Njujorku, San Francisku i Los Anđelesu. U program njene posete Sjedinjenim Državama ušli su, pored sastanka s beloruskom dijasporom, susreti sa zvučnim imenima Bele kuće i Stejt departmenta, uključujući državnog sekretara Entonija Blinkena, kao i sa senatorima iz obe partije i kremom američkih medija. Glavna intriga je, ipak, hoće li je primiti predsednik Džo Bajden.
San o Bajdenovoj pomoći
„Vašington post“ tvrdi da hoće, navodeći u redakcijskom komentaru da Tihanovska „predstavlja sve što je dragoceno za SAD“, te da Bajden s njom treba da se sretne „kako bi pokazao narodu Belorusije i celom svetu da su Sjedinjene Države spremne da brane demokratiju i da se suprotstave autokratama, ne samo kroz saopštenja za štampu“.
Tihanovska i sama kaže, u intervjuu za američki „Nešenel interest“, da bi beloruska opozicija mogla da pobedi uz Bajdenovu pomoć i već predlaže američki „Maršalov plan za Belorusiju“.
Nije tajna da se Tihanovska i dosad uzdala u američke finansijske izvore. Visoki zvaničnici Nacionalnog fonda za podršku demokratije (NED), organizacije koju finansira američka vlada, nedavno su se pohvalili da su dali „skroman, ali značajan“ doprinos izbijanju protesta u Belorusiji prošle godine.
Recept iz Venecuele
Po sličnom obrascu Vašington je, ne tako davno, podržao Huana Gvaida, koji je doduše otišao korak dalje od Tihanovske, položivši zakletvu kao „privremeni predsednik“ Venecuele.
Stav SAD nije se promenio ni posle smene u Beloj kući. Iako u jeku pokušaja da obnovi pregovore s vladom predsednika Venecuele Nikolasa Madura, Bajden je potvrdio podršku Gvaidu, uz poruku da „čuva ideale slobodne demokratije i suvereniteta“. Apel na poštovanje demokratskih prava naroda iz Vašingtona se čuo i povodom protesta na Kubi, samo tamo izgleda još nije nađen američki kandidat za samozvanca.
A nije isključeno da, s obzirom na žestoku podršku ruskom blogeru Alekseju Navaljnom, Amerikanci pokušavaju da nađu pandan za „rusku Tihanovsku“, tim pre što se sa Zapada već stidljivo čuju ideje o mogućem osporavanju rezultata septembarskih izbora za rusku Dumu.
Valjda zapadnim centrima moći neće još pasti na pamet da je legitimno da kad god im ne odgovara vlast u nekoj zemlji, u ime „demokratije“ prave njenu — „vladu u egzilu“.
