Dok srpski advokati koji štrajkuju već petu nedelju i parališu pravosuđe, traže da ministar pravde Nikola Selaković hitro kako je i uveo notare, ukine njihov monopol i tako prekine diskriminaciju advokata, ministar je nepopustljiv, a međusobni jaz sve veći.
Advokati su digli ruke od ministra koji je pokušavao i da ih podeli na radnike i neradnike, pa optužio da štrajkom odlažu hapšenja i suđenja kriminalaca i tajkuna. Uzdaju se u Ustavni sud Srbije, očekujući da će proglasiti neustavnim deo zakona o prenosu poslova od kojih žive advokati, isključivo na javne beležnike.
Država u odnosu na period pre uvođenja notara prihoduje svega petinu novca na ugovornim poslovima, dok građani moraju da odvoje značajno više novca. Primera radi, overa kupoprodaje stana od 100.000 evra kod advokata je koštala oko 330 evra, a sada blizu 450 plus porez na dodatu vrednost. Ekonomski stručnjak Branko Dragaš ističe i da su zarade notara previsoke u odnosu na advokatske tarife i da oni monopolom u odnosu na ovlašćenja koja ne bi trebalo da im pripadaju, ugrožavaju više od 7.000 advokata širom Srbije.
– Prema javnoj i objavljenoj advokatskoj tarifi vrednost boda za usluge advokata je 30 dinara, dok je javnobeležnička 150 dinara, uvećana za PDV. Taksa za overu potpisa kod notara je tri do pet puta veća kod notara od sudske takse – ističe Dragaš za "Vesti".
On ne isključuje spekulacije da deo tako visokih prihoda notara završava u nekim partijskim kasama, jer kako kaže, nije nelogično da i takav neki dogovor postoji, što potvrđuje sumnje u političko imenovanje javnih beležnika.
Društvo sudija Srbije je zabrinuto što je uvođenjem javnih beležnika građanima uskraćeno pravo da izaberu da li će uobičajenim pravnim poslovima raspolagati svojom imovinom i pravima, ili će to učiniti u formi javnobeležničkog zapisa. Zašto uvođenje notara nije išlo postepeno, već brzopleto treba, prema rečima predsednice Društva sudija Dragane Boljević, pitati ministra pravde.
– Čula sam neke od poslanika u Skupštini Srbije da su se zalagali za postepenu i paralelnu primenu zakonodavstva koje se tiče javnih beležnika, ali do toga nije došlo i svi sada čekaju odluku Ustavnog suda Srbije. Lično mislim da će taj sud shvatiti urgentnost situacije i požuriti sa odgovorom – kaže Boljević za "Vesti".
Da bi osim stanja u medijima i situacija u pravosuđu mogla Srbiju da košta zastojem u otvaranju pregovaračkih poglavlja sa EU, za "Vesti" ukazuje advokat Sava Anđelković. On ističe da je, kada je reč o pravosuđu, pravdi i ljudskim pravima, za Brisel abeceda uspostavljanje dobrih pravila igre.
– Traže se pravila koja će usklađeno sa EU i ispravno regulisati i pitanje notara i pitanje advokata – zaključio je Anđelković.
|
Eksperti iz džepa
Talas pobune
Šumadinci ne odustaju |
