Pošto je već radila kao medicinska sestra očekivala je da će taj posao lako pronaći, ali joj je rečeno da prvo mora da položi praktični ispit hirurgije i interne medicine, što je i uradila.
– Rat je buktao, povratka nije bilo, pa sam u Ulmu u jednoj ortopediji, odradila praktični rad. Bili su prezadovoljni mojim radom, ali kako nije bilo internog odeljenja posao u toj ustanovi nisam mogla da dobijem – kazuje Nevenka.
Osamostaljenje
U Štutgartu je imala više sreće, završila je praksu, položila ispite i po drugi put u životu postala diplomirana medicinska sestra. Trinaest godina je radila u klinici Bad Kanštat, gde je medicinsko osoblje bilo pretežno od Šentilja do Đevđelije.
– Beše tu izuzetno dobra klima, svi smo se dobro slagali, a često se noću dešavalo da pretežno dežura osoblje sa prostora bivše Jugoslavije, pa smo se često pitali kome pripada ta bolnica bivšim Jugoslovenima ili Nemcima – seća se Neveka.
Potom je usledio otkaz zbog velikog broja zaposlenih i Nevenka je poželela da se osamostali.
Fudbal sa unucimaKada ode u penziju misli da će i dalje poslovno biti aktivna i da će dosta vremena provoditi u Nemačkoj uz unuke Leona i Aleksandra, sa kojima se rado igra u dvorištu. Za njih rado sprema omiljena jela i uživa u njihovom odrastanju. Omiljena igra unucima je fudbal i ne daju baki da napravi pauzu, a pošto je u formi hrabro se drži. |
– Izlaza nije bilo, nada je bila tu i jasan cilj. Ponovo sam se doškolovala i počela da radim na respiratorima.
Posla je bilo i previše, radila je i po 12 sati dnevno, a često i duple smene.
– U to vreme na tom polju bio je veliki nedostatak sestara. Bila su to teška vremena, a bila sam i mlađa. Sada više ne bih ni mogla niti želela. Kada se samo setim meseci i godina kada se radilo svaki dan u nedelji, samo je godišnji odmor bio redovan. Sada više nije tako, unuci su tu i svaki vikend mora da bude slobodan – ističe Nevenka Đukić.
Inspiracija kad je najteže
Nostalgiju koju je imala i ima i sada leči pesmama, često svojim jer poeziju piše od ranih školskih dana. Kaže kada joj je najteže dobije najveću inspiraciju. Prvu zbirku objavila je 1997. godine, "Vreme menja ljude", a drugu 2011. "Odsjaj duše".
Godinama je bila član udruženja Radnik pesnik u tuđini u Štutgartu gde u pet zajedničkih zbirki ima po deset njenih pesama. Posle je postala član i bila jedan od osnivača literarnog udruženja "Zdravko Đekić" iz Vajblingena nadomak Štutgarta.
– U slobodno vreme se družimo, gajimo naše pismo, poeziju, trudimo se da baština reči, pisma, izgovora i jezika, na ovom području ne izumre. Trudimo se da našu lepu reč prenesemo i na mlađe generacije, da očuvaju identitet i ne zaborave svoju kolevku. Organizujemo susrete i druženja, redovno odlazimo na književne večeri naših kolega po peru u razne gradove (Minhen, Cirih, Frankfurt…) i družimo se sa njima. Lepe su to večeri koje svakoga obogate i duše ispune – priča Nevenka.
Duša ispunjena u TeslićuNevenka ne krije da joj dušu najviše ispuni rodni kraj Teslić, u koji odlazi kada god se ukaže prilika, a to je vrlo često. |
