O dobročinstvu ovog čoveka, naše novinare je obavestila Gabrijela, dodavši da im ovaj novac mnogo znači u svakodnevnoj borbi za dostojanstveniji život.
– Neka svim našim dobrotvorima Bog da sve najbolje. Neka ih nagradi zdravljem, srećom i radošću, to je najmanje što su zaslužili. Samo su nam ljudi iz dijaspore pomogli, a od naših sugrađana i državnih institucija niko. Rudnik Grot, gde je Dragan poginuo, nema para da pomogne, tako nam kažu. Znamo da rade, ali koga nema, taj se brzo i zaboravi. Posebno jedan rudar – priča i uzdiše Gabrijela, majka Aleksandra (9), Sandre (8), Helene (2) i šestomesečne Dragane.
Na planini gde žive, svaki dinar je, kako kaže, od velikog značaja, posebno što sama ne može da privređuje. Tamo se obično zarađuje u rudarskim jamama ili branjem i prodajom ogrevnog drveta. Srećom, Gabrijela i njeni mališani odnedavno su ostvarili pravo na očevu penziju, koja iznosi oko 280 evra, inače bi ih tek onda muke pritisle.
– Treba voditi računa o četvoro dece i izvesti ih na pravi put. Još je teže kad sve padne
POZIV DONATORIMAAko želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
na pleća jednog roditelja. To se posebno odnosi na malu Helenu i bebu Draganu, koja je dobila ime po tragično preminulom ocu, mom hrabrom Draganu. Vreme mahom provodim čuvajući decu, odlazeći na seosko groblje da zapalim sveću suprugu, a uveče da sednem sa starijom decom i pogledam šta imaju za zadatke u školi. Šta će mi život dalje doneti, ne znam. Nadam se da će mi, pre svega, deca biti živa i zdrava. Više od toga ne očekujem. Znam da sam sa Draganovim odlaskom na onaj svet sve izgubila. Ljubav za ceo život, sigurnost, potporu i zaštitu. Sudbina je tako htela da u 31. godini ostanem sama sa decom, da breme života i svoj krst nosim onako kako je zapisano – kaže Gabrijela.
Boli je što se i dalje žive u nedovršenoj kući, bez osnovnih uslova za dostojan život ljudi u 21. veku. Žive u dve sobe, jedine osposobljene za stanovanje. U jednoj spavaju Draganovi roditelji, Vlada i Ljubinka. Tu stoji šporet, stari "smederevac", pa im preko dana nam služi i kao dnevni boravak. Druga soba je Gabrijelina, gde u dva kreveta spava sa dečicom. Treća prostorija je samo ozidana, zemljana, nije ni za gledanje. Sve stvari, bilo koje da su, tu su. Nemaju ni kupatilo. Zato Gabrijelu brine kako će i šta će kad deca malo odrastu, jer nema čime da osposobi kuću i omogući dečici koliko-toliko pristojne uslove za život.
Kupatilo preka potreba– Kao što sam već i pričala, Dragan i ja smo imali mnogo planova, a prvi je bio da napravimo kupatilo. To nam je bila preka potreba. Međutim, i dalje se kupamo se u koritu, a koliko nas je? Vlaga se pojavila u obe sobe, što me posebno brine. Pre svega, to ugrožava zdravlje mališana i bebe, a ja sama to ne mogu da promenim… – navodi Gabrijela. |
