Međutim, mehanizmi klasifikovanja mirisa nisu do kraja objašnjeni i naučnici pokušavaju da otkriju kako miris dovodimo u vezu sa nekim predmetom ili događajem i kako to utiče na sećanje.
|
"To je posebno naglašeno kada je reč o neprijatnim mirisima", istakla je dr Ješurun u izjavi za časopis "Nju sajentist" (New Scientist). |
Mozak je evoluirao toliko da je u stanju da trajno smesti ova privilegovana sećanja zato što time pojačava našu sposobnost da "namirišemo" moguću opasnost.Profesorka Jaara Ješurun, neurolog iz Vajcmanovog naučnog instituta u Rehovotu, u Izraelu, sa grupom saradnika, pokazala je dobrovoljcima u ogledu običan predmet, kao što su stolica ili olovka, za koje postoji mala verovatnoća da bi već mogli asocirati na neki miris u isto vreme kada su izloženi mirisu ili zvuku.
Devedeset minuta kasnije, pokazan im je isti predmet ali različitog mirisa. Nedelju dana kasnije, istraživači su dobrovoljcima ponovo pokazali predmet i zatražili da odgovore na koji miris ili zvuk ih asocira, dok su im, u isto vreme, skenirali mozak koristeći snimke fukcionalne magnetne rezonance.
Većina ispitanika pominjalo je prvi miris, a kada bi to uradili, na snimku moždane aktivnosti uočavan je karakterističan oblik aktivnosti u hipokampusu.
Međutim, ove aktivnosti nije bilo ako su volonteri podlegli sugestiji da se opredele za drugi miris ili ako su bili više izloženi zvuku umesto mirisu.
Doktorka Ješurun, nakon detaljne analize podataka zaključila je da mozak "rezerviše" poseban oblik aktivnosti za sećanja koja su nekada prvi put povezivala neki predmet i određeni miris.
Ovakvo "uparivanje" predmeta i mirisa, smatra dr Ješurun, prvi put se odigralo u najranijem detinjstvu i ostalo je trajno "arhivirano" u mozgu.
