Pexels

Krvni pritisak je sila kojom krv pritiska zidove arterija dok srce pumpa krv kroz naše telo. Merenje krvnog pritiska može pokazati koliko je srce opterećeno i važan je deo opšte zdravstvene procene.

Naš krvni pritisak se menja i varira tokom dana u zavisnosti od mnogih faktora, kao što su nivo aktivnosti, emocionalno stanje i san, piše HRI.org.

Visok krvni pritisak može biti neprimetan, zbog čega je važno redovno ga proveravati.

Najčešći način merenja krvnog pritiska je putem naduvane manžetne koja se stavlja oko nadlaktice i povezana je sa uređajem za merenje pritiska. Krvni pritisak može da izmeri lekar ili medicinska sestra, a dostupni su i kućni aparati za merenje pritiska.

Ako naš krvni pritisak ostane visok tokom dužeg vremenskog perioda, može dovesti do srčanih problema i kardiovaskularnih bolesti, kao što su srčani udar, moždani udar, srčana insuficijencija ili bolest bubrega.

Šta znače brojevi krvnog pritiska

Krvni pritisak se meri kao dva broja, jedan preko drugog, kao što je 120/80. Oba se mere u jedinicama milimetara žive (mm Hg).

Sistolički pritisak: Gornji broj, nazvan sistolički pritisak je pritisak svaki put kada se srce kontrahuje (stegne).

Dijastolički pritisak: Donji broj, ili dijastolički pritisak je pritisak u arterijama dok se srce opušta pre sledećeg otkucaja.

Normalan krvni pritisak varira od osobe do osobe. Vaš lekar će vam savetovati šta je zdravo za vas, na osnovu vaše medicinske istorije.

Za većinu ljudi, sledeće je vodič:

Krvni pritisak             Sistolički (gornji broj) mm Hg     Dijastolički (donji broj) mm Hg

Nizak                                    Manje od 90                                    Manje od 60

Optimalan                             Manje od 120                                  Manje od 80

Normalan                              120-129                                            80-84

Normalan do visok                130-139                                            85-89

Visok                                    Više od 140                                     Više od 90

Oko 120/80 mm Hg se često smatra tipičnim očitavanjem krvnog pritiska.

Prosečan krvni pritisak za decu i tinejdžere:

Godine                      Sistolički (gornji broj) mm Hg       Dijastolički (donji broj) mm Hg

Novorođenčad                        60-90                                             20-60

Bebe                                      87-105                                           53-66

Mala deca                               95-105                                          53-66

Predškolci                               95-110                                          56-70

Školska deca                          97-112                                          57-71

Adolescenti                             112-118                                        66-80

Prosečan krvni pritisak kod odraslih po godinama i polu:

Godine                                  Žene                                            Muškarci

18-39 godina                        110/68 mm Hg                             119/70 mm Hg

40-59 godina                        122/74 mm Hg                             124/77 mm Hg

60+ godina                           139/68 mm Hg                             133/69 mm Hg

Visok krvni pritisak obično nema nikakve simptome. Možete da imate visok krvni pritisak i da se osećate sasvim dobro. Jedini način da saznate da li je vaš pritisak visok je da ga redovno proveravate kod lekara ili ga pratite pomoću kućnog aparata za merenje pritiska.

Nizak krvni pritisak može da bude problem ako negativno utiče na vaše telo ili na način na koji se osećate. Na primer, može da izazove vrtoglavicu ili nesvesticu.

Ako ste zabrinuti u vezi sa vašim krvnim pritiskom, razgovarajte sa svojim lekarom.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here