Većina američkih rančera nema dovoljno zemlje za ispašu stoke, a čak polovina zemljišta na zapadu SAD je u federalnom vlasništvu. Otkad je rančer Kliven Bandi iz Nevade priznao da od 1992. ne plaća nadoknadu državi za ispašu stoke, Divlji zapad je opet došao u žižu javnosti. Ured za upravljanje zemljištem zabranio je da njegova stoka pase na saveznim livadama, ali nisu uspeli da je oduzmu, jer se u znak podrške okupilo oko 1.000 dobro naoružanih rančera.
|
Pakleni put |
Kauboju Dejvidu Tompsonu i rančeru Stivu Parginu potrebno je nedelju dana da premeste nekoliko stotina goveda na novu ispašu u Koloradu. Stiv Pargin je treća generacija rančera i nekoliko puta godišnje sele stado goveda sa planinskih ispaša da bi izbegli da se poremeti ekološka ravnoteža na pašnjacima. Leti stado pase na planinskim livadama, a u jesen se vraća. Radno vreme kauboja počinje u svitanje. Popravljaju se kanali za navodnjavanje, timare konji, napaja stoka. Radni dan se ponekad proteže do zalaska sunca. Planinsko zemljište je suvo, prekriveno šikarom i zakržljalim stablima. U ovom surovom krajoliku potrebno je nekoliko dana da se prikupi što više stoke, a onda preseli preko prometne magistrale.
Rančerski način života nastao je u Americi u 19. veku. Biti kauboj ili rančer znači obavljati vrlo težak posao, koji se može naučiti, ali ga je teško izdržati, jer je život težak i usamljenički, nimalo lak način da se zaradi dolar. Ne čudi da većina kauboja nakon sedam godina rada traži drugi posao.
