Otkad je rančer Kliven Bandi iz Nevade priznao da od 1992. ne plaća nadoknadu državi za ispašu stoke, Divlji zapad je opet došao u žižu javnosti. Ured za upravljanje zemljištem zabranio je da njegova stoka pase na saveznim livadama, ali nisu uspeli da je oduzmu, jer se u znak podrške okupilo oko 1.000 dobro naoružanih rančera.
Pakleni putUbrzo po završetku američkog građanskog rata, 1865. godine, nastalo je najslavnije razdoblje kauboja, kad je dogon stoke iz Teksasa donosio veliku zaradu. Na hiljade pustolova i bivših vojnika Juga pohrlilo je na Zapad u potrazi za novim životom. Među kaubojima je bio i veliki broj crnaca (svaki sedmi kauboj) i Indijanaca, koji su činili četvrtinu svih kauboja, kao i veliki broj Meksikanaca. Po 2.000 grla stoke bilo je pod nadzorom tek desetak kauboja, put je trajao po nekoliko meseci, a bio je dug i po 2.000 kilometara, a na njemu su čekale zasede odmetnika i kradljivaca stoke. |
Kauboju Dejvidu Tompsonu i rančeru Stivu Parginu potrebno je nedelju dana da premeste nekoliko stotina goveda na novu ispašu u Koloradu. Stiv Pargin je treća generacija rančera i nekoliko puta godišnje sele stado goveda sa planinskih ispaša da bi izbegli da se poremeti ekološka ravnoteža na pašnjacima.
Leti stado pase na planinskim livadama, a u jesen se vraća. Radno vreme kauboja počinje u svitanje. Popravljaju se kanali za navodnjavanje, timare konji, napaja stoka.
Radni dan se ponekad proteže do zalaska sunca. Planinsko zemljište je suvo, prekriveno šikarom i zakržljalim stablima. U ovom surovom krajoliku potrebno je nekoliko dana da se prikupi što više stoke, a onda preseli preko prometne magistrale.
Rančerski način života nastao je u Americi u 19. veku. Biti kauboj ili rančer znači obavljati vrlo težak posao, koji se može naučiti, ali ga je teško izdržati, jer je život težak i usamljenički, nimalo lak način da se zaradi dolar. Ne čudi da većina kauboja nakon sedam godina rada traži drugi posao.
