Nojman: Šta Hrvatska želi, da pređe na stranu Rusije?

EPA/Filip Singer

Stručnjak za bezbednosna pitanja Peter R. Nojman sa Kraljevskog koledža u Londonu za DW komentariše politiku Zapada prema Ukrajini, a osvrće se i na poslednje izjave hrvatskog predsednika Zorana Milanovića.

DW: Profesore Nojman, u Vašoj novoj knjizi “Novi svetski nered” (Die neue Weltunordnung) kritikujete Zapad i optužujete demokratije zapadnog tipa da su poslednjih decenija napravile “fatalne” greške. Na šta konkretno mislite? Šta Vas to brine?

Peter R. Nojman: Ono što me najviše zabrinjava jeste da ne učimo na našim greškama. U poslednjih 30 godina smo mnoge stvari uradili pogrešno. Invazija na Irak, Avganistan, Libija, Arapsko proleće, naše politike prema Rusiji i Kini. I veoma retko učimo na tim greškama. Često smo naivni i arogantni.

Zapad je u defanzivi i zbog toga što je devedesetih godina prošlog veka pošao od toga da je njegov sistem toliko dobar, da uopšte ne mora ni da se objašnjava zašto je dobar. I da će sam od sebe da se proširi svetom. A sada vidimo da to nije slučaj. I dalje ima mnogo despota, a demokratija je u defanzivi.

I kako onda uneti red u taj nered?

– Uzmimo primer Ukrajine. Taj red se može ponovno uspostaviti tako što se agresoru pokaže da to tako ne ide. To je veoma važno. Važno je da Vladimir Putin shvati da je Zapad ujedinjen, da je Zapad snažan i da je spreman da očuva svoj teritorijalni integritet. A to znači da se Ukrajini pruža toliko pomoći koliko joj je potrebno da ponovo vrati područja koja je izgubila nakon 24. februara prošle godine.

A šta bi se dogodilo ako se ne bi nastavilo da se šalje ta pomoć?

– Ako se to ne bi radilo, onda se Putinu šalje signal da on istu stvar može da uradi i drugde. Agresija se takoreći ohrabruje i zato je podrška Ukrajini važna. Ali, istovremeno je važno i pobrinuti se da u Rusiji ne dođe do haosa. U slučaju da Putin izgubi rat, onda je moguće da u Rusiji dođe do nestabilnosti i haosa, a to je onda problem i za Zapad. Radi se o dilemi: kako pomoći Ukrajini, ali voditi i računa o tome da Rusija posle rata ostane stabilna.

Kako komentarišete izjave hrvatskog predsednika Zorana Milanovića, koji kritikuje zapadnu politiku, protivi se slanju oružja Ukrajini, kaže da nije moguće vojno rešenje rata, odnosno da Krim nikada neće biti deo Ukrajine i da je Zapad anektirao Kosovo. Radi se o predsedniku zemlje koja je članica Evropske unije i NATO…

– Smatram da je to problematično. Mislim da je važno da se takve izjave ne događaju, zato što su one u ovoj situaciji ohrabrenje, pogotovo za Vladimira Putina. Zato što Rusi koriste takve izjave. Zato što ih koristi ruska propaganda. Zato što oni kažu: Evo, pogledajte, čak ni Evropa nije jedinstvena. A činjenica je zapravo da je Evropska unija, s izuzetkom Mađarske, do sada bila relativno jedinstvena po pitanju podrške Ukrajini. Važno je nastaviti tu politiku.

Ne znam šta Hrvatska time želi da ostvari? Šta želi da postigne? Da li želi da pređe na stranu Rusije? Da li želi da izađe iz Evropske unije? Da li želi da vodi sasvim drugačiju politiku od drugih zemalja EU? Šta je tačno strateški cilj? Po mom mišljenju, takve izjave nemaju nikakvu stratešku svrhu, osim da se Vladimir Putin na taj način ohrabruje i da mu se tako nudi novi propagandni materijal.

A šta je s Nemačkom? U diskusiji oko slanja borbenih tenkova Ukrajincima, često se mogao čuti prigovor kako je kancelar Olaf Šolc “kočničar”. Da li je on zaista kočničar ili samo vodi opreznu politiku?

– Njegova politika je oprezna politika. Njegova politika je politika koja kaže: Mi želimo da pružamo pomoć Ukrajini, ali ne želimo previše da provociramo Rusiju. Želimo da delujemo korak po korak. Šolc ne želi da rizikuje eskalaciju sukoba, ali isto tako ne želi da Nemačka postane strana u tom ratnom sukobu. Samo oprezno – to je ta politika – zaključuje Nojman.