Norveški naučnici već 12 godina prikupljaju i čuvaju uzorke semena biljaka iz celog sveta.
U takozvanom „Trezoru sudnjeg dana”, koji se nalazi u specijalnoj kapsuli na udaljenom norveškom ostrvu Spitsbergen, u arhipelagu Svalbard, skladište se uzorci koji bi tu opstali u slučaju globalne kataklizme.
– Norveška vlada je imala toliko sluha ali i materijalnih mogućnosti da ponudi napušten rudnik, da obezbedi minus 18. Svalbard je mesto gde letovi najsevernije odlaze, pa je moguće dospeti do tamo. Namenili su to kao pomoć za 1.700 banaka gena koje se čuvaju širom sveta – rekla je Maja Ječmenica, rukovodilac Banke biljnih gena.
Mesto ove jedinstvene banke semena je geološki pogodno, nije trusno i ispod je nivoa mogućeg topljenja leda.
Iz Norveške su ponudili svim državama sveta da pošalju rezerve semena, i u slučaju katastrofe bi bilo moguće da se sa poljoprivredom započne nanovo. Besplatno je, i uz pomoć još nekih međunarodnih organizacija, Norveška održava tu svojevrsnu „Nojevu barku”.
– Duboko unutra su tri komore i trenutno je tamo 1.050 semena iz skoro svih zemalja sveta – dodala je Ječmenica.
– Na našoj državi je da odluči koje bi to biljne vrste bile, sa kojima bi mi počeli biljnu proizvodnju u bilo kom trenutku, ako se bilo kakva katastrofa desi. Katastrofa ne treba da bude globalna, klimatskih promena smo svesni, one su neminovne ali naša obaveza je da sačuvamo sve ono dragoceno što potiče iz naše zemlje, što bi povratilo našu poljoprivredu za slučaj bilo kakve katastrofe – rekla je Maja Ječmenica.
Smatra da bi najvažnije bilo sačuvati seme pšenice i kukuruza, a potom suncokret, pasulj, grašak. Kako kaže – ono što se obično nađe na našoj slavskoj trpezi.
– Te katastrofe ne treba da budu ne znam kakvih razmera. Pokazalo se u svetu da su katastrofe – lokalni ratovi , nedostatak struje, ljudski faktor koji može da zakaže, kada vi svoju kolekciju koju čuvate – izgubite – objasnila je Ječmenica.
Navela je kao prvi primer povraćaja semena Siriju, gde je 2015. godine nestala banka gena, i gde se uspelo da se obezbedi povratak semena, jer je Sirija imala „kutiju” u Svalbardu. Trebalo je godinu dana da se povrati seme iz banke gena.
Bosna i Hercegovina je već poslala svoje uzorke. Iz Banjaluke su otišla semena pšenice, kukuruza i drugih biljnih vrsta.
– Naredna vegetaciona sezona bi za nas predstavljala mogućnost da pripremimo našu kolekciju i da imamo svoje sigurno mesto u Norveškoj – rekla je Maja Ječmenica.
