Nobelovu nagradu za fiziku ove godine dobili su japanski naučnici Isamu Akasaki i Hiroši Amano, a sa njima i Amerikanac Šudži Nakamura (očito japanskog porekla) za pronalazak energetski efikasne i ekološki prihvatljive LED diode koja emituje plavo svetlo, saopštila je juče Švedska kraljevska akademija nauka. "Njihovi izumi su revolucionarni. Električne sijalice osvetlile su 20. vek, a 21. vek biće osvetljen LED lampama", naglašava se u saopštenju.
|
Hladna fuzija
Dajte mlađima |
Akasaki je profesor na Univerzitetu Meiđo u Japanu i počasni profesor na Univerzitetu u Nagoji. Amano je redovni profesor na Univerzitetu u Nagoji, a Nakamura je profesor na Univerzitetu Kalifornije u Santa Barbari.
Inače, Nobelove nagrade se dodeljuju sve kasnije od pronalska naučnih otkrića, što brine naučnu javnost pošto nijedan istraživač nije besmrtan. Tako se može desiti da neki kandidati umru pre tako očekivanog telefonskog poziva i ostanu bez svog mesta u istoriji.
Akademija je 2011. godine sa zaprepašćenjem saznala da je Kanađanin Ralf Stajnman (68), dobitnik Nobelove nagrade za medicinu, mrtav već tri dana. Akademija je napravila izuzetak od pravila koje zahteva da laureati budu živi, zato što je žiri bio ubeđen da je Stajnman živ.
Drugi Kanađanin, Vilijam Vikri (82) umro je 1996. godine samo tri dana pošto je dobio nagradu za ekonomiju.
Ako se taj trend nastavi, onda oni koji zaslužuju, neće ni dobiti Nobela, pošto ga neće dočekati.
Mnogi drže do beskompromisnosti Nobelovog žirija za kojeg je sadašnja nauka toliko složena da je potrebno sačekati da neko otkriće bude potvrđeno kroz dugu fazu eksperimenata. Teorija o Higsovom bozonu, nagrađena Nobelom za fiziku 2013. godine, otkrivena je 1964. godine, a trebalo je skoro pola veka praktičnog istraživanja, veoma skupog, da bi to bilo potvrđeno.
Taj slučaj ipak pruža savršen argument da se ne ubrzava proces, rekao je Sven Lidlin, predsednik Nobelovog komiteta za hemiju.
